Pravila nalažu da se vozi srednjom trakom, a leva treba koristiti isključivo za preticanje i potom se odmah vratiti u srednju.
U praksi mnogi vozači nepravilno koriste levu traku za konstantnu vožnju, čak i pri brzinama nižim od dozvoljenih.
"Poslednjih godina primećujem da naši vozači masovno koriste levu, preticajnu traku za vožnju. Lepo se tu “nameste” i voze kilometrima, često brzinom nižom od dozvoljene, između 100 i 120 kilometara na sat. Često mi se dešava da onda vozna, srednja traka bude još i brža i sa manje automobila nego preticajna, što je apsurdno. Ne reaguju ni na ablendovanje, ništa... Verujem da je više u pitanju neznanje, nego bahatost - primećuje jedan vozač.
U realnosti, izgleda da zaista mnogi ne znaju koja traka za šta služi, a pravilo je jednostavno - na auto-putevima u Srbiji postoje tri osnovne vrste saobraćajnih traka: vozna traka (srednja) preticajna traka (leva) i zaustavna traka (desna).
Ako je četvorotočkašem potrebno najbrže i najbezbednije stići od tačke A do tačke B, najbolje rešenje uvek je auto-put, naravno ako postoji bar delom između početnog i krajnjeg odredišta, s obzirom da se radi o najuređenijim saobraćajnicama sa više kolovoznih traka, koje omogućavaju i najveću brzinu kretanja.
S druge strane, iako se možda misli da je podjednako dozvoljeno voziti na sve tri trake autoputa, saobraćajna pravila su vrlo jasna – na atuo-putu saobraćajnici vozi se srednjom, voznom trakom.
Vozi se srednjom, leva traka služi za preticanje
- Tu se odvija normalna vožnja. Čak i ako je leva traka prazna, propis nalaže da se vozi srednjom. Leva traka služi prvenstveno za preticanje preticanje sporijih vozila ili privremeno kretanje kada je srednja zauzeta. Međutim, pravilo je da nakon preticanja vozač treba da se vrati u srednju, voznu traku – objašnjava instruktor vožnje Jugoslav Trijić.
Kada je reč o načinu preticanja na autoputu, kako kaže, važe ista pravila kao prilikom svakog preticanja na bilo kojoj drugoj saobraćajnici, naravno, gde je to dozvoljeno.
- Dakle, pre nego što se iz srednje vozne pređe u levu preticajnu traku na autoputu, potrebno je pogledati u gornji i levi retrovizor, uključiti levi pokazivač pravca koji je ostaje uključen (migavac, prim. nov.) sve vreme dok traje preticanje, a kada se preticanje obavi, prilikom povratka u voznu traku takođe se pogledaju retrovizori, daje se desni pokazivač pravca i vožnja nastavlja u voznoj traci – navodi naš sagovornik.
U praksi neki preticajnu traku koriste za “konstantnu” vožnju
U praksi, međutim, česta je pojava da se umesto samo za preticanje, leva i najbrža traka na autoputu koristi za “konstantnu” vožnju i to kilometrima, o čemu i svedoči vozač sa početka teksta.
Drugi primer, kako potvrđuje i instruktor vožnje, jeste da se u preticajnoj traci konstantno kreću i oni koji voze iznad ograničenja, 150-160 kilometara na sat.
- Ali, preticajna traka nije predviđena za konstantnu vožnju “jer idem brzo“. Upravo zbog toga često nastaju gužve i rizične situacije na auto-putu. Isti rizik važi i za one koji preticajnom trakom voze brzinom nižom od ograničenja od 130 kilometara na sat – takođe ugrožavaju normalan protok na autoputu. Dakle, stalno treba imati na umu da je leva traka za preticanje, ne za “kampovanje” – ukazuje Trijić.
On napominje da isti sistem i pravila važe i za teretna vozila na auto-putu. Jedina razlika u odnosu na putnička vozila, precizira, jeste u tome što su kamioni ograničeni svojom brzinom, pa prilikom korišćenja preticajne trake moraju da se pridržavaju svoje maksimalne brzine.
U zaustavnu traku nikada i nipošto, sem u krajnjoj nuždi
Konačno, na auto-putu postoji i kranja desna – zaustavna traka.
Propisi je jasno definišu: Namenjena je isključivo za hitne slučajeve kao što su kvar na vozilu, iznenadne zdravstvene tegobe ili prinudno zaustavljanje, tako da se njom, najjednostavnije rečeno, nipošto ne vozi.
- Tako da suština pravila vožnje na auto-putu je drži se srednje trake, levu koristi za preticanje, a zaustavnu ne koristi osim u nuždi - jasan ja instruktor vožnje.
