Trčanje ili pokušaj bega aktivira predatorski nagon medveda i značajno povećava opasnost.
Najveću opasnost predstavljaju majke sa mečićima, te je preporučljivo praviti buku tokom šetnje kako bi se izbegli iznenadni kontakti.
Susreti sa medvedima u planinskim i šumskim predelima Srbije sve su češći, a jedna sekunda panike često pravi razliku između života i tragedije. Takvi slučajevi otvaraju i pitanje da li uopšte znamo kako treba da se ponašamo kada se nađemo oči u oči sa divljom zveri, i koliko nas u tim trenucima zapravo spašava znanje, a koliko sreća.
U poslednje vreme svedoci smo sve češćih susreta ljudi sa opasnim divljim životinjama koje obitavaju na teritoriji naše zemlje. Dok jedni u ovim susretima vide nesvakidašnju avanturu, stručnjaci upozoravaju da neadekvatna reakcija može imati fatalne posledice.
Svedočenja onih koji su preživeli bliske susrete na teritoriji naših nacionalnih parkova potvrđuju staro pravilo - čovek u šumi nikada nije sam.
"Spasila nas viša sila"
Posebno je odjeknula priča o majci koja je tokom šetnje u selu Zaovine na Tari, zahvaljujući isključivo svom "iskontrolisanom ponašanju" uspela da sačuva hladnu glavu i spasi dva života – svoj i svog trogodišnjeg deteta.
Jer, kako je objasnila, tokom šetnje ugledala je medveda na tek oko 30 metara od njih, a onda svoje iskustvo podelila na Fejsbuk stranici “Ljubitelji planine Tara”.
- Ljudi koji šetate Tarom povedite računa, moje trogodišnje dete i ja smo pre osam dana tokom šetnje na Zaovinama prema zaseoku Donje Karaklije naišle u šumi na medveda, bio je samo na 30 metara udaljen od nas! Viša sila i moje iskontrolisano ponašanje su nam pomogli da se bez posledica sklonimo sa tog mesta. Medved je bio propet, ali mečići u tom momentu nisu bili pored njega, pa smo dobro prošle. Meštanin je kolima naišao baš tu na istom mestu i zatekao na putu njene mečiće, a potom i istu tu mečku koja je bila spremna da ga napadne - napisala je ona.
Zbog i ovog slučaja, a na osnovu iskustava lovaca, biologa i zvaničnih preporuka službi za zaštitu divljih životinja, donosimo vam rigorozan vodič za ponašanje u takvim kriznim situacijama.
Prvo i najteže pravilo: Zadržite apsolutnu smirenost
Najvažnije, a ujedno i najteže pravilo kada se nađete oči u oči sa medvedom jeste ostati smiren i ne paničiti.
Mrki medvedi, koji naseljavaju naše prostore, u ljudima uglavnom ne vide plen. Oni su po prirodi oprezni i retko napadaju bez jasnog povoda.
Međutim, ukoliko u panici počnete da vrištite, životinja to neće shvatiti kao vapaj za pomoć, već kao direktnu pretnju, izazov ili ponašanje histeričnog plena, što dramatično povećava šansu za njen agresivan odgovor.
Instinkt koji ubija: Nikako ne trčite
Bez obzira na to koliko je nagon za begom jak, trčanje je najsigurniji put u tragediju. Medvedi su, uprkos svojoj masivnosti i težini koja nekada može biti veća od 250 kilograma, izuzetno brze životinje koje na kraćim distancama mogu dostići brzinu i do 50 km/h.
Ljudsko biće nema nikakve šanse da im utekne. Onog trenutka kada potrčite, u medvedu se momentalno aktivira urođeni, predatorski nagon za poteru.
Čak i ako zver u početku nije imala nameru da vas napadne, vaš beg će je pokrenuti u smrtonosni sprint.
Taktika povlačenja i izbegavanje kontakta očima
Umesto divljeg bega, ispravan postupak zahteva da se polako i smireno povlačite unazad. Krećite se laganim koracima, po mogućstvu istim putem kojim ste i došli, sve dok se ne sklonite na bezbednu udaljenost.
Tokom ovog procesa, držite pogled usmeren u pravcu medveda kako biste pratili njegove reakcije, ali striktno izbegavajte direktan kontakt očima.
U svetu krupnih zveri, fiksiranje pogledom predstavlja čist akt agresije i izazova, što može isprovocirati napad.
Vizuelna dominacija i upotreba glasa
Ako procenite da vas je medved uočio i da fiksira pogled na vas, vreme je za promenu taktike.
Polako podignite ruke visoko iznad glave, a ukoliko nosite jaknu, raširite je. Cilj ove akcije je da životinji vizuelno delujete krupnije, šire i moćnije. Medvedi imaju relativno slab vid i oslanjaju se na prepoznavanje silueta.
Istovremeno, počnite da govorite mirnim, dubokim i glasnim tonom. Razgovarajte sa zveri bez vikanja i piskavih tonova. Glasan, a smiren ljudski govor pomaže medvedu da vas momentalno identifikuje kao ljudsko biće, a ne kao drugu divljač ili plen. S obzirom na to da medvedi prirodno izbegavaju konflikte sa ljudima, u najvećem broju slučajeva životinja će se sama okrenuti i otići u suprotnom pravcu.
Najveća opasnost: Zaštitnički nagon majke
Statistika i lovačka praksa pokazuju da najveću opasnost u šumi predstavljaju ranjene životinje i mečići. Majka medvedica poseduje ekstremno izražen zaštitnički nagon. Ona ne napada zato što je gladna, već zato što apsolutno svako biće u blizini svojih mladunaca vidi kao direktnu i smrtnu pretnju.
Ako ikada u šumi ugledate male, naizgled bezazlene mečiće, nemojte im prilaziti niti ih fotografisati – znajte da je majka u neposrednoj blizini i smesta se udaljite sa tog mesta.
Konačno, najbolji način da preživite susret sa medvedom jeste da do njega uopšte ne dođe. Prilikom kretanja kroz gustu šumu ili nepregledne terene, uvek pravite umerenu buku – razgovarajte, zviždite ili namerno gazite po suvom granju. Medvedi imaju izvanredan sluh i njuh - čuće vas na vreme i sami će se povući, izbegavajući neželjeni susret.
