Većina evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, u nedelju, 29. marta pomeriće svoje kazaljke na satu, nakon čega zvanično počinje letnje računanje vremena. Umesto da spavamo duže, "izgubićemo" jedan sat sna, tog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro. Ipak, uživaćemo u dužoj obdanici. Ali, kome je prvom palo na pamet da uopšte pomera kazaljke i zašto se do dan-danas ova praksa zadržala?

Kako je sve počelo

Ideju o pomeranju sata prvi je još 1784. godine pomenuo Bendžamin Frenklin, američki naučnik i političar.

Iako je američki naučnik i političar Bendžamin Frenklin 1784. objavio svoje proračune u formi satire u pariskom listu "Žurnal de Pari", on se i danas smatra pionirom letnjeg računanja vremena: Frenklin, koji je u to vreme živeo u Parizu, tvrdio je da bi efikasnije korišćenje dnevne svetlosti doprinelo produktivnosti i ekonomičnosti. Umesto pomeranja sata, između ostalog je predlagao buđenje grada topovima u ranim jutarnjim satima.

Prvo letnje vreme trajalo je 3.696 sati

Dok su se Britanci još svađali oko pomeranja sata, nemački car Vilhelm II stupio je u akciju. Nemačko carstvo je 30. aprila 1916. godine kao prva nacija na svetu uvelo letnje računanje vremena, koje je trajalo do prvog oktobra, dakle 154 dana, to jest 3.696 sati.

Šta je bilo razlog za taj potez? Prvi svetski rat je besneo, a nemački zapovednici su se nadali da će im letnje večeri omogućiti uštedu energije, pre svega uglja, jer bi se manje koristila veštačka rasveta, i to u doba opšte oskudice.

Nemački eksperiment je brzo prihvatio primenu. U roku od nekoliko nedelja, nekoliko drugih zemalja je sledilo taj primer, uključujući i Veliku Britaniju, koja je usvojila sistem pod nazivom Britansko letnje vreme (BST), zatim Francuska, kasnije i SAD, Rusija.

Ipak, posle rata su ga mnoge od tih zemalja ukinule.

Gde nema pomeranja sata

Ove zemlje su ukinule računanje vremena:

• Rusija - od 2014. godine koristi trajno zimsko vreme (UTC+3)
• Trska - od 2016. godine ostala na trajnom letnjem vremenu
• Urugvaj - prestao da menja vreme pre oko deset godina
• Azerbejdžan, Iran, Jordan, Sirija - ukinuli promenu
• Namibija - ukinula sezonske pomake
• Meksiko - od 2022. godine većina regiona ne menja vreme, osim pograničnih sa SAD
• Brazil - ukinuo letnje vreme 2019. godine
• Kina - cela zemlja koristi jednu vremensku zonu (UTC+8) bez pomeranja sata
• Indija - nikada nije imala letnje računanje vremena
• Japan - ukinuo 1951. godine
• Južna Koreja - prestala 1988. godine
• Australija - Kvinslend, Zapadna Australija i Severna teritorija ne pomeraju sat

Iako je prvobitno bila mera iz ratnog vremena, letnje računanje vremena postalo je trajna karakteristika u mnogim zemljama, nastavljajući da oblikuje svakodnevne rutine, obrasce rada i način na koji ljudi doživljavaju dnevnu svetlost tokom cele godine.

Kako izgleda pomeranje sata u Srbiji

Podsetimo, u Srbiji sat se pomera:

• poslednje nedelje u martu – jedan sat unapred (počinje letnje računanje vremena)
• poslednje nedelje u oktobru – jedan sat unazad (počinje zimsko računanje vremena)

Srbija je pomeranje sata, odnosno letnje računanje vremena uvela 1983. godine, dok je još bila deo SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije), a prvo pomeranje sata desilo se u noći između 26. i 27. marta 1983. godine, kada su kazaljke pomerene jedan sat unapred.

Zašto je ove godine poranilo pomeranje sata

Ove godine, pomeranje sata dogodiće se dan ranije nego prethodne. Razlog za raniju promenu vremena je jednostavan. Širom Evrope, pa tako i u Srbiji, već godinama vredi isto pravilo, promena se uvek događa poslednje nedelje u martu (a u jesen poslednje nedelje u oktobru).

Pa tako, poslednje nedelje marta, tačnije u nedelju, 29. marta u dva sata posle ponoći, kazaljke se pomeraju jedan sat unapred, odnosno na tri i upravo ovog trenutka počinje letnje računanje vremena.

Upravo to znači da će nam taj dan trajati sat manje, odnosno 23 sati, ali će nam zato mrak padati kasnije.

Letnje vreme poslednjih 10 godina:

• 2026. godina - 29. mart
• 2025. godina - 30. mart
• 2024. godina - 31. mart
• 2023. godina - 26 mart
• 2022. godina - 27 mart
• 2021. godina - 28 mart
• 2020. godina - 29. mart
• 2019. godina - 31. mart
• 2018. godina - 25. mart
• 2017. godina - 26. mart

Jedni "za", drugi "protiv" pomeranja

Rasprave o ukidanju pomeranja sata poslednjih su godina sve intenzivnije, posebno u evropskim zemljama, gde su sprovedena i javna savetovanja o toj temi.

Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom vremena dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela anketu javnog mnjenja u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona građana EU.

Rezultati su bili jasni: čak 84 odsto ispitanika izjasnilo se za ukidanje ove prakse. Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja vremena, a konačna promena je planirana za 2021. godinu. Ali tu je sve stalo.

Evropski parlament 2019. godine glasao je za ukidanje sezonskog pomeranja vremena. Međutim, države članice nisu uspele da se dogovore o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati - letnje ili zimsko.