Komemoracija Borki Pavićević, dramaturgu, eruditi, publicisti, velikom borcu, održana je u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a počela je pesmom. Horskom. U dvorištu.
"Oj Mosore" i "Iz svega glasa" u čijoj se poslednjoj strofi kaže: "Jedna Borka/ iz dvorišta,/ tamo gde se/ bolje sanja,/ još nam viče/ iz sveg glasa: nema nam odustajanja!!!"
Potom su o Borki govorili Mirjana Miočinović, Želimir Žilnik i Ivan Čolović, a skup je vodila Ana Miljanić.
Svoje obraćanje Mirjana Miočinović je počela podsetivši na pesmu Danila Kiša povodom smrti Mire Trailović i na reči "Kako dobro obavljen posao smrti, srušiti takvu tvrđavu..."
Napomenula je Mirjana Miočinović da je Borka, između ostalog, u svojim tekstovima "registrovala znake rasula", da "njenom oštrom pogledu nije promakla ni jedna pojava", da je strašnih devedesetih beskompromisno govorila o uzroku i posledici, "ukazivala na podlost namere"... Iz tih tekstova, dodala je, iz kojih su nastale tri knjige, moglo se videti koliko je njen život bogat, koliko je njeno pamćenje pouzdano, s kim je sve radila i koliko toga...
Kruna njenog rada, kazala je Mirjana Miočinović, je CZKD koji je od ‘95. mesto istine, otpora, visokog rizika, učenja... Ne zna, rekla je, kako bi bez CZKD-a mogla da preživi i istakla da "plemenitoj Borki u ovom času otpora" poručuje da je njen dužnik..
Pored komplimenata, i dubokog naklona Borkinom delu i odvažnosti, ovih dana po nekim medijima i portalima, skrenuo je pažnju Želimir Žilnik, mogli smo videeti i izlive mržnje prema osobi takvih kvaliteta.
- To je naša stvarnost - istakao je Žilnik dodajući da ono što o Borki govore ljudi od renomea pokazuje da "dostojanstvo i pamet ipak nisu kompletno nestali ali su u manjini".
Borku je, kaže, prvi put sreo pre 52 godine, u redakciji jednog nedeljnika u kome je te 1967. objavljivan tekst o njemu kao debitantu. Sretali su se potom na snimanju njegovog filma gde je ona, nakon završene scene, pritrčavala da glumcima pere lice od blata, potom u "Ateljeu 212", na počecima KPGT-a "koji je danas pod sumnjom, a u ono vreme je bio odgovor na neodogmatizam tog vremena"...
Istakao je da je s vremenom bivala "sve mudrija i jača", posebno se osvrnuo na njen aktivizam tokom devedesetih ("bila je gromobran protiv haosa koji se srušio na nas")...
Poslednji susret, veli Žilnik, bio je proletos u aprilu. Rekao joj je da je vidno oslabila... Ona se našalila kazavši: "Hoćeš da kažeš da sam opet dobra riba?"
- Rekoh joj da je jača i mlađa nego pre 52 godine. Zagrlila me. I nije mi rekla da je bolesna - naveo je Žilnik.
Ivan Čolović je na početku istakao da "njena energija napaja moralne baterije zahvaljujući kojoj imamo svetlost u ovom mraku koji širi aktuelna vlast". Ukazao je na veliki etički potencijal Borke Pavićević koji nam je dragocen oslonac "da opstanemo kao ljudi što je uvek bilo teško, a danas je teže nego ikad".
Posebno se osvrnuo na njenu hrabrost, širinu, solidarnost, 24 godine dekontaminacije (CZKD-a), jugoslovenstvo...
- Govorim ne o državi Jugoslaviji nego kao o prostoru na kome su ljudi mogli da žive zajedno - rekao je Čolović dodajući da je u tom smislu i danas nezaboravljeno jugoslovenstvo otpor današnjici...
- Borka je bila otpor, a sredstva njene borbe bila su odgovornost, nesebičnost, sasosećanje... - istakao je Čolović.
Komemoracije su, napomenuo je, i odraz privrženosti određene zajednice datim vrednostima. Istakao je da nam predstoji dalja borba i primetio da se taj skup održava na dan koji se u negdašnjoj nam zemlji Jugoslaviji slavio kao Dan borca (4. juli).
Dan pre komemoracije Borka Pavićević je kremirana na Novom groblju a u CZKD-u u doslovce prepunoj sali bili su Zagorka Golubović, Ratko Božović, Branka Petrić, Vesna Čipčić, Srbijanka Turajlić, Branko Baletić, Dušan Petričić i mnogi drugi.
(T. Nježić)
