Jelena Karleuša, Maja Volk, spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović, Miroljub Petrović i Slađana Velkov pod istragom su Višeg tužilaštva u Beogradu zbog izazivanja panike svojim objavama o vakcinama protiv morbila.
Kako se navodi u saopštenju Višeg tužilaštva u Beogradu, odeljenje za Visokotehnološki kriminal utvrđuje krivične odgovornosti više javnih ličnosti, protivnika vakcinacije dece protiv virusa malih boginja. Ova krivična prijava, koja je sada iz Prvog prebačena u Više tužilaštvo, definisana je kao izazivanje panike, a za to krivično delo preti kazna i do pet godina robije sa čime bi mogle da se suoče ove javne ličnosti.
- Oni su predmet obrade i procesuiranja odeljenja koje vrši provere navedenog činjeničnog stanja i prikuplja potrebne dokaze i dokumentaciju kako bi na adekvatan način i u potpunosti pretkrivični postupak bio sproveden i okončan - navodi se u saopštenju.
Kako kažu u tužilaštvu, ni u ovom kao ni u bilo kom drugom predmetu neće biti ustupaka niti izuzetaka prema javnim ličnostima za koje se sumnja da su počinili krivično delo.
Kako nezvanično saznajemo, javne ličnosti koje su zbog svojih objava na društvenim mrežama, učestvovanja na tribinama i istupima u medijima dospele pod istragu tužilaštva su Jelena Karleuša, Maja Volk, Mirjana Bobić Mojsilović, Miroljub Petrović i Slađana Velkov.
Ova imena nisu nasumično izabrana već se, zapravo, pominju u krivičnoj prijavi koju je Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu početkom februara ove godine podnela grupa od 270 roditelja iz gradova širom Srbije, a na kojoj se, osim javnih ličnosti, nalaze ukupno 43 osobe koje su organizovale i učestvovale u širenju antivakcinaške propagande.
Pretkrivični postupak pokreće se kada postoje sumnje da je izvršeno krivično delo. Takav postupak prethodi tužilačkoj istrazi, iako u nekim slučajevima i samo tužilaštvo može da ga pokrene. U njemu policija, po nalogu tužioca, ispituje navode krivične prijave i proverava da li postoji dovoljno elemenata za podizanje optužnice. U ovom slučaju trebalo bi očekivati da inspektori beogradskog odeljenja za visokotehnološki kriminal otkriju u kojim slučajevima i na koji način su pomenute osobe učestvovale u širenju antivakcinaške panike.
Beograđanin Vladimir Cimerman, predstavnik udruženja 270 roditelja koji su podneli krivičnu prijavu, smatra da je otvaranje istrage mali, ali važan korak u rešenju problema antivakcinaša.
- Pozitivno sam iznenađen i drago mi je što je tužilaštvo povuklo pravi potez, što su uzeli da obrađuju našu krivičnu prijavu. Polažem nade u njih da će uspeti da do kraja obrade slučaj i podignu optužnicu protiv bar nekih od osoba koje smo prijavili. Lično, smatram da njih 43 na listi imaju debeo razlog da budu krivično gonjeni i adekvatno kažnjeni - kaže Cimerman za “Blic” i dodaje da stoji na raspolaganju tužiocu koji obrađuje prijavu.
Kako objašnjava ovaj Beograđanin, krivična prijava koju je podneo veoma je obimna i sadrži dokaze - printskrinove - antivakcinaških poruka na društvenim mrežama, ali i šemu prema kojoj su šarlatani udruženo delovali na internetu.
- U krivičnoj prijavi smo delo kvalifikovali kao izazivanje panike i nereda iz člana 343, stav drugi. Pritom, dok smo pisali prijavu još nije bio toliko veliki broj žrtava morbila u Srbiji, a sada ih je već 12 - objašnjava Cimerman.
Kako je definisano širenje panike?
Pomenuti član 343 koji sankcioniše izazivanje panike i nereda glasi ovako: “Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”. Drugi stav člana precizira krivično delo: “Ako je delo iz stava 1 ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina”.
