Miljana Peter je studentkinja master studija i osoba sa invaliditetom koja se uskoro suočava sa gubitkom prava na studentski dom.
Po završetku master studija Miljana i njena majka neće imati gde da žive i preti im beskućništvo.
Miljana je studentkinja master studija. Do diplome i 27. rođendana deli je svega nekoliko meseci. Isto toliko deli je od činjenice da će ostati bez krova nad glavom, onog trenutka kada istekne pravo da živi u studentskom domu. Reč je o devojci koju je život od rođenja stavljao na ispite, jer je rođena sa cerebralnom paralizom i nalazi se u invalidskim kolicima.
Uprkos svim poteškoćama i izazovima, uspela je da završi osnovne studije novinarstva, a potom upiše i master komunikologije koji sada privodi kraju.
Za Milju i njenu majku Slavicu, sa završetkom ovog poglavlja počinje jedno još teže i izazovnije jer će izgubiti pravo da žive u studentskom domu, a drugi dom nažalost nemaju.
Kako su ispričale u razgovoru za "Blic", životne okolnosti prema njima nisu bile blage.
- Od rođenja imam cerebralnu paralizu jer sam rođena pre vremena. Otac sa nama ne živi još od kad sam upisala osnovnu školu, on ima drugu porodicu i nemamo kontakt. Majka i ja smo živele kao podstanari dok je ona bila u mogućnosti da radi. Kada sam upisala studije, došle smo u Novi Sad i počele da živimo u studentskom domu, gde je majka sa mnom jer mi je i pratilac - objašnjava Miljana.
Njena majka Slavica dodaje da je Milji potrebna konstantna pomoć, jer ne može sama da se kreće i obavlja osnovne stvari kao što je kupanje, odlazak u toalet i drugo.
Uprkos tome, ova odvažna devojka uspela je da se školuje, kako bi ispunila svoju životnu želju da postane novinarka.
Još pre tri godine, kada je završila osnovne studije novinarstva, slala je svoj CV na mnoge adrese u nadi da će doći do posla, jer nikakvih primanja osim tuđe nege i pomoći nemaju.
- Sa tek nešto više od 40.000 dinara nažalost ne možemo da plaćamo stan i da imamo dovoljno novca za život. Dok sam mogla, ja sam radila, sada me je narušeno zdravlje zaustavilo - navodi Slavica.
Kuda i kako?
Onog momenta kada napuste studentski dom, Miljana i Slavica će biti na ulici. Rešenje za svoj problem nemaju.
- Jedino što nam je ponuđeno jeste kolektivni smeštaj za beskućnike, što bi meni bilo jako teško, jer su uslovi neadekvatni i okruženje problematično. Druga opcija bila je da dobijemo sredstva za plaćanje tri mesečne kirije. Ni jedno, ni drugo trajno ne rešavaju problem i činjenicu da nemamo krov nad glavom - priča otvoreno hrabra devojka.
Još jedna prepreka da nađu trajno rešenje je u tome što nemaju nikakvo zemljište, kako bi humanitarne organizacije sa kojima su stupile u kontakt mogle da pomognu u vidu gradnje kuće.
- Volela bih kada ta neizvesnost ne bi postojala, kada bismo imale krov nad glavom. Posao tražim, jer mogu da radim od kuće, čak sam na jednom portalu volontirala dve godine. Raduje me pomisao da ću raditi posao koji volim. Tada bismo mogli i plaćati neki stan, ali šta do tad? - pita se svakog dana Miljana.
