Srbija ne silazi sa vrha liste zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Danas je situacija na alarmantno lošem nivou u Kosjeriću i Beočinu, a ništa bolje nije ni u Beogradu, Pančevu, Smederevu i Valjevu.
U Kosjeriću se građani bukvalno "guše" jer se stepen zagađenosti popeo na 187 PM 2.5 čestica i nalazi se u kategoriji nezdravo, odnosno u "crvenoj" zoni, četrvroj od šest kategorija zagađenosti vazduha, s tim što je šesta najopasnija.
Ista situacija je i u Beočinu, a nešto lakše, ali u istoj crvenoj kategoriji su i dobro poznati gradovi sa visokim zagađenjem. Pančevo beleži 179 PM čestica, Smederevo 177, a u glavnom gradu se meri 173 PM 2.5 čestica.
Najažurnije informacije uvek na Blic.rs
Informacije o zagađenju možete pronaći brzo i lako, imajući u vidu da se vidžet nalazi na naslovnoj strani Blic.rs, bilo da sajtu pristupate koristeći računar ili mobilni telefon.
Šta nas najviše truje
Neki gradovi, poput Pančeva ili Bora, decenijama su već ugroženi što se aerozagađenja tiče, ali je fenomen da se građani brojnih gradova, koji u prošlosti nisu imali problem, sada bore da udahnu svež vazduh.
- Svakako najveći problem je potrošnja fosilnih goriva. Mi se prevozimo tako što koristimo naftu, grejemo se tako što koristimo ugalj ili drva, a struju proizvodimo tako što sagorevamo ugalj. To je dominantan izvor zagađenja i moramo da radimo na tome da smanjimo upotrebu fosilnih goriva - ističe direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović za RTS.
Pripremiti građane na nepopularne mere
Ono što je, prema njegovim rečima, veoma važno jeste da se u narednom periodu preko medija i nevladinog sektora građani pripreme za promene koje treba da nastupe.
- Prvi korak je da lokalne samouprave donesu akcione planove, koji bi podrazumevali određena odricanja od građana. Često se gradonačelnici boje da preduzmu mere jer bi one bile nepopularne i ne znaju kako bi ih građani prihvatili - navodi Radović.
Primera radi, to bi značilo da bi vozači morali da žrtvuju svoj luksuz i smanje korišćenje automobila.
Što se Beograda tiče, veliki problem čini i broj vozila, kojih ima između 700.000 i milion, a prestonica je projektovana za 500.000.
Zbog toga, objašnjava Radović, moramo da se ugledamo i na strane metropole koje su se već suočile sa ovakvim problemima i povukle određene poteze.
- Moramo biti spremni na određene mere - da ne možemo biti sami u vozilu, da plaćamo taksu za ulazak u grad kao u Londonu, u Parizu postoje vinjete koje su diversifikovale vozila u četiri kategorije u zavisnosti od toga koliko gasova ispuštaju - kaže Radović, dodajući i da treba uvesti olakšice za one sa električnim vozilima.
Saobraćaj nije dominantan izvor zagađenja
Međutim, treba imati u vidu da prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, među uzrocima aeorzagađenja dominantan udeo od 57 odsto dolazi od toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta, dakle kao posledica grejanja. Sektor industrije je, po tom izveštaju, uticao sa 13, a drumski saobraćaj sa tek 6 odsto ukupnih emisija zagađujućih materija u vazduhu koji, od područja do područja, udišu građani Srbije.
U izveštaju Agencije dalje se navodi da kao posledica grejanja, saobraćaja i industrije, ili kombinacije nekih od tih faktora, u čak pet gradova (Pančevo, Užice, Valjevo, Kraljevo i Kragujevac) njihovi žitelji više od 100 dana tokom godine udišu vazduh prekomerno zagađen dimom, čađi, prašinom, solju, kiselinama i metalima, u kojem dominiraju PM-10 i PM-2,5 čestice sa višestrukim dnevnim prekoračenjima dozvoljene vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru.
Pitali smo građane Srbije da li bi nosili maske protiv zagađenja i odgovori iznenađuju:
