Tesla je tokom života patentirao preko 700 izuma, od kojih je mnoge ostavio nezaštićene kao dar čovečanstvu
Iako je umro u skromnim uslovima, Teslina dostignuća i uticaj ostaju neprevaziđeni u istoriji nauke.
Jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla, čijim je izumima postavljen temelj i pravac naučno-tehničkog razvoja čovečanstva u 20. veku, umro je sam na Božić 1943. u Njujorku, gde je živeo šest decenija, a nekoliko dana kasnije komemoraciji u Katedrali St. John the Devine prisustvovalo je 2.000 ljudi.
Jedan od dvojice najuticajnijih Teslinih biografa u svetu Mark Sajfer rekao je za Tanjug da je Teslina smrt bila tužna vest i za prvu damu Elenor Ruzvelt - suprugu 32. predsednika Frenklina Ruzvelta koji je na čelu SAD bio najduže u istoriji - od 1933. do smrti 1945.
Katedrala posvećena Svetom Jovanu, smeštena na istočnoj strani Menhetna sedamdesetak blokova od hotela ''Njujorker, gde je Tesla preminuo, jedna je od najvećih i najimpresivnijih crkvenih građevina na svetu, iako njena gradnja započeta krajem 19. veka i nikada nije završena.
Čuvena je i po impozantnom gotičkom enterijeru i velikim vitražima kao i po biblijskom vrtu sa biljkama pominjanim u bibliji i veličanstvenoj fontani Mira.
- Nakon što je Tesla (1856-1943) umro, oko 2.000 ljudi prisustvovalo je njegovoj komemoraciji i sahrani. Bilo je mnogo dobitnika Nobelove nagrade koji su tada ili objavljivali članke o Tesli, ili su prisustvovali njegovoj sahrani - kazao je Sajfer koji je decenije proučavanja Teslinog života pretočio u doktorsku disertaciju i brojne knjige među kojima je "Čarobnjak", koja je objavljena i u Srbiji.
- Postojalo je i divno pismo Eleonore Ruzvelt, supruge predsednika SAD - naveo je Sajfer.
Prema njegovim rečima, pronalazač AM i FM radija, Edvin Armstrong bio je jedan od onih koji su nosili Teslin kovčeg na sahrani kojoj su prisustvovali mnogi poznati ljudi.
Tu je, kako kaže, bio i Dejvid Sarnoff čelnik NBC televizije.
Besada za Nikolu Teslu
Gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija je, dodao je Teslin biograf, na radiju je pročitao prelepu posmrtnu besedu koju je napisao Luj Adamič - slovenački pisac, esejista i prevodilac.
Luj Adamič, bio je zaljubljenik u Teslu - Tesla je za njega bio ogroman heroj. To je divna beseda i može se na internetu poslušati u celosti, rekao je Sajfer.
Kaže da je, iako je to bilo tužno vreme, beseda koju je pročitao gradonačelnik Njujorka učinila taj trenutak zaista veličanstvenim u istoriji.
- Ovde u Njujorku, prošle srede u svojoj hotelskoj sobi preminuo je jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova su dostignuća ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća - pročitao je La Gvardija na radiju.
Dodao je da je Tesla mogao da postane najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo.
- Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svoim prirodnim darom, koji mu je u rodnoj zemlji podarila majka - pročitao je Adamičeve reči jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji SAD po kome se njujorški aerodrom i zove La Gvardija.
Sajfer naglašava da se i tada videlo da je i dalje postojao veliki broj ljudi koji su shvatali koliko je Tesla bio važan.
"On je čovek budućnosti"
I ove godine, prve subote nakon Božića u hotelu ''Njujorker'' u organizaciji Tesline naučne fondacije iz Filadelfije biće održana međunarodna konferencija U duhu Tesle.
Tesla je umro u hotelu ''Njujorker'' koji mu je bio dom poslednjih 10 godina života. Prema rečima Marka Sajfera, u godinama pred kraj života Tesla je razgovarao i sa najvišim američkim i britanskim zvaničnicima.
- Iako ga mnogi u to vreme vide kao starog čoveka koji hrani golubove, važno je da se zna da je Tesla poslednjih godina života razgovarao sa najmoćnijim Čerčilovim i Ruzveltovim ljudima o završetku Drugog svetskog rata - rekao je za Tanjug Sajfer.
On kaže da, proučavajući Teslu, stalno uči nešto novo.
- Već 50 godina proučavam Teslu i još otkrivam nove stvari, jer on je čovek budućnosti, rekao je Sajfer koji je samo jedan od desetak sagovornika Tanjuga snimljenih u SAD u serijalu ''Tesla čovek budućnosti povodom'' 170 godine jubileja.
Komemoracija o kojoj je pisao i Njujork tajms održana je 10. januara, a prenosio ju je Radio Njujork.
Prijatelji Tesle bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar.
Karijeru je počeo 1878. godine u Mariboru, kao pomoćni inženjer, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet.
Zaslužan je za 700 patenata
Nakon studija počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.
Dve godine kasnije stigao je i do samog Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi.
Prvi patent podneo je 1884. godine posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja "Tesla Electric Light & Manufacturing".
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata, a među onima koje nikada nije pokušao da zaštiti je i primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe.
Tesla se već pola veka nalazi u Kući slavnih pronalazača, u Aleksandriji rame uz rame sa Tomasom Edisonom i predsednikom SAD Abrahamom Linkolnom.
Njegova dostignuća predstavljena su i u Vašingtonu u najvećem muzejsko-obrazovnom i istraživačkom kompleksu na svetu - Smitsonijanu.
(Tanjug)
