"Za***i se i saznaj" - novi kontroverzni vaspitni trend koji je zaludeo roditelje: "Kad je vidim u majici po ovoj zimi, stomak seva, dođe mi da je pustim da se smrzne!"

"Kada je vidim da na minus kreće napolje u nazuvicama, krop top majici, bez potkošulje naravno, i još sve ona ultrakratka zimska jakna, sloši mi se u trenutku! Nema dana, ali bukvalno nema dana da ne ponavljam istu priču oko oblačenja zimi. Ja to ne razumem... Dođe mi da je pustim da se smrzne, ali ipak, ne mogu, plašim se za njeno zdravlje", žali se majka tinejdžerke iz Beograda.

Ko ima tinejdžera u kući, zna o čemu ova Beograđanka priča.

Da li ih stvarno treba pustiti? Pa neka nauče na sopstvenoj grešci?

- Ja sam ranije imala slične metode vaspitanja dok su bile male. Recimo - kada mi se rodila druga ćerka, starija je imala tri godine. Pošto-poto je htela da pije adaptirano mleko za bebe. Prvo sam krenula da objašnjavam da joj se sigurno neće svideti, ali ne, nema šansi, cika, vriska. Dam joj ja na kraju, probala je, zgrozila se, i nikada ga više nije tražila - priča nam Nataša Popović iz Beograda.

Takođe, išla je i, kako kaže, kontrapsihologijom.

- Kada su porasle malo, svako veče drama oko toga koja će prva da se kupa. Uvek je bilo važno tu da ne budu prve ili zašto uopšte moraju da se kupaju... Onda sam rekla ovako - od danas vam je zabranjeno tuširanje! Moći ćete samo jednom nedeljno, kada se baš dobro usmrdite! Nikada se više nisu svađale, ćutke su išle jedna, pa druga pod tuš - priča nam ova majka.

Šta je "Fafo"

U borbi za moć između dece i roditelja kao čudotvorno rešenje na društvenim mrežama preporučuje se vaspitni trend "F*ck around and find out“ (u slobodnom prevodu: za***i se i saznaj ili radi šta hoćeš pa ćeš videti šta će da se desi), skraćeno "Fafo". Međutim, stručnjaci upozoravaju: ko namerno pusti dete da se "samo snađe", narušava odnos s njim, pa čak i ako je u pitanju komad garderobe.

Ideja je da deca uče iz posledica sopstvenog ponašanja umesto da ih roditelji neprestano štite od grešaka. Iliti što bi se u našem narodu reklo, dok samo ne udari glavom o zid, neće naučiti lekciju. Prednosti su – manje borbe za moć i više osećanja samostalnosti. Ali da li iza "Fafo“ zaista stoji pedagoški koncept ili je to samo kontroverzna teza?

Stručnjaci komentarišu da u profesionalnom okruženju "Fafo" gotovo da nije prisutan. Radi se pre o fenomenu društvenih mreža, trendu. Problematično je to što je termin neprecizan i ostavlja prostor za različita tumačenja i nesporazume. Velika je razlika da li roditelji primenjuju "Fafo" sa osmehom i u bezbednom okruženju ili sa stavom: "dobro ti je tako".

Drama sa jaknom

Ideja da deca treba sama da stiču iskustva i uče iz njih nije nova. U Montesori pedagogiji prirodne posledice imaju centralnu ulogu. To znači da i tamo roditelji mogu da puste dete napolje bez jakne zimi kako bi samo osetilo posledice svoje odluke.

Međutim, za razliku od "Fafo" pristupa, u Montesori razumevanju dete se ne prepušta samo sebi. Majka daje jaknu detetu kada mu postane hladno, bez zajedljive primedbe poput: "rekla sam ti". Takvi komentari mogu stvoriti nepotrebno suprotstavljanje između roditelja i deteta, a dete to s vremenom može tako i doživeti.

Još jedna stvar koja se u takvim situacijama često zanemaruje - deca mnogo više žive u sadašnjem trenutku. Njima je teže nego odraslima da zamisle da je napolju hladno dok sede u toploj sobi.

Ono što pristalice "Fafo" koncepta posebno cene jeste to što se navodno na taj način može izbeći borba za moć. Međutim, stručnjaci ne vide faze prkosa kao problem jer borba za moć može biti naporna, ali je i prilika za decu. Tokom njih deca postepeno uče da raspravljaju, argumentuju i da prave kompromise.

Više planiranja, manje eskalacije

Prema mišljenju stručnjaka, postoje i drugi načini da se spreče sukobi oko autoriteta. Na primer, ako deca pred spavanje smeju da gledaju neku emisiju, važno je izabrati pravi trenutak da im se kaže da treba da obuku pidžamu i operu zube.

Umesto da ih prekidaju usred emisije, savetuje se da se sačeka kraj uzbudljivog dela ili završetak epizode. Ako ih prekinete u najnapetijem trenutku, postoji rizik da vas jednostavno ignorišu. Onda roditelji moraju da povise ton, a deca se naviknu da ih slušaju tek kada postanu glasni. Uz pametno planiranje, takve eskalacije se u mnogim slučajevima mogu izbeći.