Ministarstvo zdravlja navodi da podatke o bolovanju imaju samo RFZO i sistem za poslodavce, ali bez uvida u dijagnozu.
Očekuje se da sistem elektronskih kartona uskoro bude dostupan u svim zdravstvenim ustanovama, uključujući Beograd.
Navodi da je jedna žena vraćena sa granice jer je, kako tvrdi, bila na bolovanju, pokrenuo je pitanja o tome ko sve može da ima uvid u zdravstvene podatke građana. Savetnika za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja Nikola Radovan da takav scenario nije moguć, jer podatke o bolovanju imaju samo - RFZO i sistem za poslodavce.
Slučaj žene je ponovo otvorio temu digitalizacije zdravstvenog sistema i uvođenja elektronskog zdravstvenog kartona, koji bi u narednom periodu trebalo u potpunosti da zameni papirnu dokumentaciju.
Prema rečima Nikole Radovana, savetnika za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja, takav scenario nije moguć, jer podacima o bolovanju pristup ima veoma ograničen broj institucija.
"Što se tiče e-bolovanja, centralni sistem Ministarstva zdravlja povezan je samo sa dva sistema – sistemom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i sistemom za poslodavce. Niko drugi nema informaciju da ste na bolovanju“, kaže Radovan za RTS.
Dodaje da čak ni poslodavac nema uvid u dijagnozu zaposlenog.
"Poslodavac može da vidi samo da li ste na bolovanju zbog bolesti, nege člana porodice ili bolesti deteta, ali ne zna koja je dijagnoza“, navodi Radovan.
E-karton menja papirnu dokumentaciju
Uvođenje elektronskog zdravstvenog kartona jedan je od ključnih koraka u digitalizaciji zdravstvenog sistema. Cilj je da se papirni kartoni potpuno zamene i da lekari u svakom trenutku imaju uvid u najvažnije podatke o pacijentu.
Pilot-projekat trenutno se sprovodi u četiri zdravstvene ustanove – Kliničkom centru u Kragujevcu, Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu i Zdravstvenom centru u Zaječaru.
„Ideja je da se sva dokumentacija vodi elektronski i da podaci iz svih zdravstvenih ustanova gde se pacijent lečio budu dostupni lekaru koji ga u tom trenutku pregleda“, kaže Radovan.
Elektronski karton objedinjuje laboratorijske nalaze, radiološke snimke, izveštaje lekara, terapije i recepte, kako bi lekar tokom pregleda imao kompletnu sliku o zdravstvenom stanju pacijenta.
Ko može da vidi zdravstvene podatke
Podacima iz elektronskog kartona ne može pristupiti bilo ko u sistemu, već samo lekar koji u tom trenutku leči pacijenta.
„Samo izabrani lekar ima uvid u celokupnu dokumentaciju. Kada vas uputi kod specijaliste, uz e-uput se omogućava privremeni pristup kartonu. Kada se pregled završi, pristup se zatvara“, objašnjava Radovan.
Građani će, dodaje, moći da pristupe sopstvenim zdravstvenim podacima preko portala eZdravlje.
Kada sistem stiže u Beograd
Prema najavama iz Ministarstva zdravlja, sistem elektronskih zdravstvenih kartona mogao bi u narednim mesecima da bude dostupan u svim zdravstvenim ustanovama, uključujući i Beograd.
„Sistem je sa strane Ministarstva zdravlja završen. Očekujemo da se u narednom periodu podigne infrastruktura u državnom data centru i da se servis pusti u rad. Kada se to dogodi, sve zdravstvene ustanove mogu biti uključene u roku od nekoliko dana“, kaže Radovan.
