Postavljanje dijagnoze preko interneta dovodi do loših procena i samostalnog lečenja, koje može pogoršati stanje
Oko 95 odsto populacije u Srbiji se oslanja na internet za zdravstvene informacije, uključujući mlađe generacije
Sve više građana Srbije pribegava internetu, veštačkoj inteligenciji i "doktoru Guglu" za lečenje, pogotovo tokom zimskih meseci kada vlada grip, i druge respiratorne, virusne i bakterijske infekcije. Tako od obične respiratorne infekcije sa visokom temperaturom lako dođemo do pucanja slepog creva samo zato što smo uzeli antibiotik na svoju ruku i poslušali "doktora Gugl".
- Medicina je ozbiljna i kompleksna oblast. Ljudi nikako ne bi trebalo da oslanjaju na internet za dijagnozu i lečenje. Tri dana možete sami da snižavate temperaturu, ali ako se stanje ne poboljša, obavezno se obratite lekaru. Važno je da brinemo o svom zdravlju na pravi način i ne dozvolimo da zbog straha od odlaska kod lekara dobijemo pogrešne informacije koje dobijemo od "doktora Gugla" o tome kako da se lečimo dovedu do ozbiljnih problema, a nekad i smrti, upozorava za "Blic" doktorka Biserka Obradović.
"95 odsto Srba se leči na internetu, ne dolaze kod lekara"
Doktorka Biserka Obradović za "Blic" je govorila o tome koliko je lečenje na internetu zastupljeno u Srbiji, ali i koliko je opasno.
- Traženje simptoma bolesti, postavljanje dijagnoze svuda samo ne kod lekara, i kako se lečiti veoma je zastupljeno kod nas. Istraživanja pokazuju da čak 95 odsto građana Srbije bar jednom koristi Gugl za samodijagnozu i lečenje. Mi smo, slobodno mogu reći, evropski rekorderi u tome. Pacijenti često dolaze sa pogoršanim stanjima jer su se lečili sami, koristeći savete sa interneta ili "bakine recepte". Na primer, dolaze sa teškim gnojnim anginama ili upalama pluća koje nisu adekvatno lečili - navodi doktorka za "Blic".
Ona je objasnila zašto je internet lečenje opasno.
- Prvo, ljudi ne znaju kako da pravilno postave pitanje Guglu. Kada ukucaju simptome poput "boli me stomak" ili "imam temperaturu", dobijaju širok spektar mogućih dijagnoza, često najtežih, poput tumora. Gugl ne može da pregleda pacijenta, ne uzima anamnezu, ne sluša pluća, zato ne može da postavi preciznu dijagnozu niti da preporuči adekvatno lečenje - kaže Obradović za "Blic".
Od čega se lečimo na internetu
Kako je za "Blic" istakla doktorka Obradović, ljudi se na internetu leče od skoro svega.
- Pre svega, ljudi traže savete za najrizičnije su respiratorne infekcije - grip, upale pluća, bronhitis. Tu ljudi sami snižavaju temperaturu i odlažu odlazak lekaru jer misle da su im saveti sa interneta dovoljni. Tako se zanemare ozbiljna stanja poput krvarenja iz digestivnog trakta, perforacije slepog creva, upale žučne kese ili čira na želucu koja mogu biti opasna ako se ne prepoznaju na vreme, a ljudi misle da je samo prehlada. Takođe, samolečenje kod infekcija urinarnog trakta, kožnih infekcija, meningitisa ili tromboembolijskih stanja može dovesti do komplikacija - upozorava za "Blic".
Ljudi pomisle da umiru, a nije im ništa, i obrnuto
Doktorka se osvrnula i na primere iz ličnog okruženja kada su ljudi umesto da odu kog lekara svoje simptome guglali, i grdno se prevarili.
- Imala sam slučaj pacijenta kome je pulmolog dijagnostikovao početni emfizem pluća, što nije ozbiljan problem. Međutim, on je sa ćerkom pretraživao internet i našao informacije o pneumotoraksu sa smrtnim ishodom ako se ne leči. Celu noć nisu spavali od straha i na kraju su hitno otišli u bolnicu jer su pročitali da mu je ostalo nekoliko dana života. To pokazuje koliko internet može da uplaši i zavede ljude - priča ona za "Blic"
Takođe, govorila je o slučaju gde je "doktor Gugl" pacijentu rekao da simptomi nisu ozbiljni, ali je zapravo došlo do smrti.
- Kao što internet zna da nas uplaši, isto može da nas zavede. Upoznata sam sa jednim slučajem pacijenta koji se zbog dijareje na internetu informisao šta da radi. Sledio je savete, ali je uz dijareju imao krvarenje iz digestivnog trakta. Međutim, umesto da ode kod lekara, pratio je informacije o tome šta treba da uradi sa interneta. Krvarenje nije prestajalo, zbog toga što je izgubio dosta krvi, ušao je u stanje anemije. Iako je na kraju hospitalizovan jer je pozvao Hitnu pomoć, pacijent je izgubio dosta krvi i preminuo - upozorava za "Blic".
O opasnosti veštačke inteligencije i lečenja bez doktora
Doktorka je upozorila da su mladi podjednako kao i stariji na udaru "doktora Gugla" jer, kako navodi, u eri digitalne revolucije, veštačka inteligencija sve više ulazi u naš svakodnevni život, pa tako i u sferu zdravlja.
- Mladi sve više koriste ove veštačke inteligencije alate, čak šalju slike simptoma kako bi dobili brz odgovor. Međutim, ni ChatGPT ni slični programi ne mogu zameniti klinički pregled i detaljnu anamnezu. AI može pružiti opšte informacije, ali ne uzima u obzir celokupno zdravstveno stanje pacijenta, istoriju bolesti, laboratorijske nalaze niti moguće komplikacije. Informacije koje ljudi dobiju nisu uvek tačne - kaže za "Blic" doktorka.
Upozorava da je ključno da mladi, ali i odrasli, ove alate ne koriste kao zamenu za stručnu medicinsku procenu.
- Medicina je ozbiljna i kompleksna oblast. Ne treba se oslanjati na internet za dijagnozu i lečenje. Tri dana možete sami da snižavate temperaturu, ali ako se stanje ne poboljša, obavezno se obratite lekaru. Važno je da brinemo o svom zdravlju na pravi način i ne dozvolimo da nas strah ili pogrešne informacije dovedu do ozbiljnih problema - ističe doktorka Obradović za "Blic".
Uzimanje antibiotika na svoju ruku pogubno
Doktorka se osvrnula na to da je i dalje u Srbiji prisutan problem uzimanja antibiotika na svoju ruku.
- To je veliki problem. Ljudi često uzimaju antibiotike bez konsultacije sa lekarom, što može dovesti do stvaranja rezistentnih bakterija i slabijeg imuniteta. Mnogi strahuju da dođu kod lekara jer se plaše nekih neprijatnosti, šta će čuti od lekara. Ipak, kada na kraju moraju da dođu i kažu šta su uradili često je potrebno prepisati drugi, jači antibiotik, jer je prethodni bio neadekvatan ili nepotreban - naglašava doktorka Obradović.
- Veliki broj mojih pacijenata posluša savete da se ne leče na svoju ruku. Svest polako raste, i to je dobro. Sve više ljudi dolazi sa željom da ne uzimaju antibiotike bez preporuke lekara. Međutim, još uvek ima onih koji se plaše i odlažu posetu lekaru, što nekada bude vrlo opasno, nažalost i fatalno - zaključuje ona u razgovoru za "Blic".
