Maleni borac i ponos svojim roditeljima zbog neverovatne snage i istrajnosti, Irina Trojanovski iz Bora jedna je od ovogodišnjih dobitnica priznanja "Milunka Savić". Poznatija kao "devojčica sa krilima", Irina je postigla još jedan, veoma važan cilj ove godine - zahvaljujući humanim ljudima skupljen je novac za adaptaciju porodične kuće u pravu TAR kuću, nazvanu po retkom sindromu sa kojim je ova malena, hrabra devojčica rođena.

Kao kruna velike borbe sa kojom su se suočili devojčica sa krilima i njeni roditelji, krajem ove godine došla je i zaslužena nagrada: Irina Trojanovski je jedan od laureata priznanja "Milunka Savić" koju joj je uručila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.

Pored toga, značajna novost koja se tiče ove porodice iz Bora jeste da su prikupljena sredstva za adaptaciju njihovog doma u TAR kuću, odnosno, kuću koja je u potpunosti prilagođena Irininim potrebama.

Podsetimo, inicijativa za TAR kuću krenula je upravo od Sretenjskog broja "Blica", gde je prvi put pomenuta potreba da se Irini omogući što samostalnije funkcionisanje. Tada je njena mama Jelena objasnila šta to zapravo znači.

- Nažalost, Irina će se čitav život kretati uz pomoć kolica, a naš je zadatak da razmišljamo o budućnosti i tome kako će živeti kada jednog dana nas ne bude. Sve to možda zvuči okrutno, ali mi sami moramo da budemo svesni šta nas čeka. Zato se kao osnovna potreba nametnulo da se naš životni prostor prilagodi njenim potrebama - ispričala je otvoreno ova hrabra majka.

Irini zbog TAR-sindroma nisu razvijene ruke i rođena je bez čašica u kolenima. U pitanju je genetski poremećaj koji se manifestuje odsustvom radijalnih kostiju na rukama i niskim brojem trombocita. Rođena je sa 18k, a minimalna vrednost trombocita za decu je 150k. Ona ima takozvani kratki TAR i njene ruke su toliko skraćene da joj desna šaka izlazi iz ramena.

Međutim, kao što je već mnogo puta dokazala, hrabro sve podnosi i ne dozvoljava ni svojim roditeljima da klonu ili budu tužni, već im osmehom i energijom podstiče pozitivnost, veru i nadu da će njihova “beba sa krilima” biti samostalna.

Mesec dana nisu ugledale svetlost dana posle rođenja

Prošle godine u avgustu operisana je u Poljskoj, ugrađeni su joj fiksatori u nogice i već je uspela da napravi prve korake.

Njena majka Jelena Trojanovski rekla je za “Blic” da joj tokom trudnoće nikada nije skrenuta pažnja na bilo kakav problem. Radila je i prenatalni test koji je koštao oko 800 evra, a kada je na svet je došla Irina doživeli su šok.

Ubrzo po rođenju prebačena je u Tiršovu, gde joj se majka za par dana pridružila. Provele su mesec dana na neonatologiji.

- Brigu o njoj preuzela su predivna dr Jovana Janković, prof. Ješić i specijalizantkinja Nikoleta. Iako nisu imali nikakvog iskustva sa TAR-sindromom, trudili su se da Irina ne bude životno ugrožena. U pamćenje mi je ostala urezana roletna iz boksa koja nije mogla da se podigne, te mesec dana nismo ugledale svetlost dana. Kada smo puštene kući pakao je tek usledio. Transfuzije trombocitima, kontrole kod hematologa, dešavalo se da Irinu vodimo i po dva puta nedeljno iz Bora za Beograda, što je 240 kilometara u jednom pravcu, a zbog lošeg venskog pristupa, kako bi joj priključili transfuziju, morali su i po 10 puta da je bodu. Danima je bila u modricama. Na sreću, 3. jula 2023. primila je poslednju 15. dozu trombocita – ispričala nam je svojevremeno Jelena.

Nazvali je "malom ratnicom", a krasi i slikovnice

U Poljskoj su im lekari govorili da je "mala ratnica", operacije je izgurala bez transfuzija trombocitima iako su bili daleko ispod minimalnih vrednosti, a posle poslednje operacije je otpuštena kući već nakon osam sati.

Roditelji kažu da mnogo suza isplakala da bi tlo dotakla. Čeka je još puno rehabilitacije. Ona je i mala zvezda, krasi slikovnice u Teksasu i ima ulogu pčele. Pokupila je puno simpatija na društvenim mrežama, često dobija poklone i svašta svakodnevno stiže maloj zvezdi.

- Zauzela sam stav kao da sam njen menadžer i igramo neku našu životnu igru, pozitivno naravno.Veliki zadatak nam je zadat, veliko je iskušenje, ali jednostavno ustaneš i kreneš u drugi život, jer sve je sada drugačije. To ne može da se opiše i ne postoji savet koji možete reći roditelju koji preko noći postane nešto drugo, više nije roditelj nego je negovatelj – zaključila je tada Irinina mama.

Kako je izgledala borba od Irininog rođenja, pročitajte u našem odvojenom tekstu.