Rade svake noći sanja Zorku i druge drage ljude koji više nisu živi, osećajući da ponovo živi sa njima
Rade ne oseća strah od smrti, već mirno čeka dan kada će ponovo biti sa svojom Zorkom zauvek
U mirnom selu Odžaci kod Trstenika živi 85-godišnji Rade Marković, skroman i povučen čovek koji tvrdi da svakodnevno živi dva života. Jedan je ovaj, zemaljski, među ljudima i komšijama, a drugi počinje svake noći kada zaspi. Tada, kako kaže, odlazi na onaj svet gde ponovo susreće svoju pokojnu suprugu Zorku i druge drage ljude koji više nisu među živima.
Deda Rade već dve decenije živi sam. Njegova supruga Zorka preminula je kada je on imao 63 godine, a ona 58. Iako je od tada prošlo mnogo vremena, kaže da je nikada nije zaboravio i da je svake noći ponovo sreće u snovima.
"Kad legnem da spavam prvo vidim moju Zorku"
- Kako legnem da spavam, ja odmah nisam ovde. Kao da sam tamo. Prvo vidim moju Zorku. Ona me vodi i pokazuje mi gde je njena soba, a gde je moja. Sve je puno svetlosti, kao da su svuda zapaljene sveće - priča Rade za RINU.
Ovaj vremešni domaćin veruje da mu je sudbina bila predskazana još u mladosti. Seća se susreta sa jednom ženom koja mu je, gledajući u dlan, rekla da će u 63. godini ostati bez supruge i da će živeti dug, ali težak život – čak do 96. godine.
- Sve je pogodila. Rekla je da ću ostati bez žene i da ću dugo živeti. Došla je kod nas slučajno i to nam videla, ni dinar nije uzela za to - kaže Rade.
Nakon Zorkine smrti, tvrdi da je prvih 40 dana imao osećaj kao da je ona i dalje pored njega. Kasnije su, kako kaže, počeli snovi u kojima je ponovo viđa. U tim snovima često razgovaraju, šetaju i susreću druge ljude koji su odavno napustili ovaj svet.
- Tamo ima mnogo sveta, svi su u nekoj svetlosti. Lepo je, to ne može rečima da se opiše. Valjda je to tak raj - kaže on.
Rade tvrdi da u tim snovima ponekad prolazi kroz neobična mesta i prostranstva. Jednom je, kako priča, pokušavao da se popne uz strmo brdo, ali mu nije uspevalo sve dok se nije prekrstio i pomolio Bogu.
Iako njegova priča mnogima može zvučati neobično, Rade kaže da mu takvi snovi donose utehu i snagu. Priseća se da mu je najteže bilo na dan sahrane njegove supruge.
"Nikad je nisam preboleo"
- Prišao sam kovčegu, poljubio je i kada sam se okrenuo zamalo sam pao. Nikad je nisam preboleo - priznaje.
Danas dane provodi mirno, u kući u kojoj živi sam. Ipak, kaže da se nikada ne oseća potpuno usamljeno, jer veruje da će jednog dana ponovo biti sa svojom Zorkom.
- Pitao sam je u snu zašto me ne zove. Rekla mi je: 'Doći ćeš jednog dana.' Taj dan čekam već 21 godinu - kaže Rade.
Smrti se, dodaje, ne plaši. Veruje da će doći trenutak kada će ga njegova Zorka pozvati i kada će se njih dvoje ponovo sresti – ovog puta zauvek.
(RINA)
