Evropska komisija priprema odluku kojom će proizvođači imati obavezu da korisnike krema za sunčanje dodatno uozoravaju o mogućim štetnim efektima ovih proizvoda.
Ovo su prvenstveno odnosi na kreme s UV faktorom, koje se pakuju u obliku spreja, a koje sadrže aditiv E-171, odnosno titan-dioksid. Nanočestice ovog aditiva, kako je utvrđeno, prilikom udisaja mogu imati kancerogeno dejstvo, rekao je za "Politiku" profesor Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane Srbije.
O aditivu E-171 poslednjih dana se dosta govori u svetskim medijima. Kako je prenela agencija Rojters, Francuska planira da od 2020. godine zabrani korišćenje ovog aditiva koji se nalazi u mnogim proizvodima, a najčešće u slatkišima i žvakama.
Mediji su preneli da je Francuska nacionalna agencija za zdravlje i bezbednost saopštila da nema dovoljno dokaza koji bi garantovali bezedno korišćenje tog aditiva. Francuska vlada najavila je da će o odluci obavestiti Evropsku komisiju i ostale članice Evropske unije.
Međutim, profesor Stanković ističe da je ova informacija neprecizno preneta jer se eventualne zabrane i ograničenja zapravo odnose na nanotitan-dioksid, koji se može uneti u organizam udisajem, a ne preko hrane.
U kremi za sunčanje ali i auto-lakovima
Nanotitan-dioksid se najčešće nalazi u kremama za sunčanje s UV faktorom, bojama, auto - lakovima...
S druge strane, upotrebljava se i više od 70 godina u proizvodnji hrane, kao bela boja koja se koristi u kombinaciji s drugim prehrambenim bojama da bi se dobio efekat svetlijih nijansi.
- Kao aditiv u hrani u obliku mikročestice on se ne apsorbuje u organizmu, izbacuje se nepromenjen. Upozorenje koje prirpema EK verovatno će se odnositi na nanotitandioksid u kozmetičkim proizvodima. U kremama za sunčanje koristi se kao UV filter. Tako da će potrošači verovatno biti upozoreni da izbegavaju udisanje spreja prilikom nanošenja krema - kaže profesor Stanković i objašnjava da se ovaj aditiv koristi i u prehrambenoj industriji, ali ne u obliku koji može biti štetan za zdravlje.
To je potvrdila i Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) kroz nekoliko studija koje su objavljene 2006. i 2018. godine. Zaključak je bio da nema potrebe da se menja procena rizika koja je rađena jer se pokazao kao bezbedan u količinama u kojima se koristi - ističe naš sagovornik i dodaje da će Srbija, kao i do sada, svoju regulativu i u ovom konkretnom slučaju usklađivati s evropskim propisima. Poslednji pravilnik je iz juna 2018. i on je potpuno usklađen.
On ne očekuje da će EFSA donositi zaključke na osnovu odluke Francuske budući da je zatražila da budu urađene malo detaljnije studije u vezi s ovim aditivom, između ostalog i analize o njegovoj hroničnoj toksičnosti.
