Kada kapetan "Er Srbije" leti za Njujork, iznad Valjeva promeni frekvenciju samo da bi NJEMU rekao jednu rečenicu: Peđa je bio DUBLER LEPE BRENE, on je naš čuveni pilot i legenda rokenrola

Negde na visini od 10.000 metara, u kokpitu Erbasa koji leti za Njujork, kapetan u beloj košulji sa četiri štrafte na epoletama poseže za radio-vezom. Ne zove kontrolu leta. Na trenutak menja frekvenciju i javlja se na kanal malog sportskog aerodroma u Divcima kod Valjeva.

- Pozdrav, profesore! Prelećem preko vas, sledeći put svraćam, pa da kuvaš kafu - glasi poruka koju, dok posmatra nebo naslonjen na krilo jedrilice na travnatoj pisti malog, ali izuzetno živog aerodroma, čuje Valjevac Predrag Milošević.

Sa punih 70 godina, on je ako ne najstariji, onda sigurno jedan od najstarijih aktivnih instruktora letenja u Srbiji. Skoro pola veka obučava pilote njihovim prvim letačkim “koracima” na sportskim avionima i jedrilicama. Mnogi od stotina njegovih učenika danas su vrhunski profesionalci mnogim velikim avio-kompanijama.

A u Valjevu, kada kažete Peđa Pilot, svi će vam reći da je reč ne samo o letačkoj, nego i o živoj legendi - rokenrola!

Peđini učenici danas kapetani letova za Njujork i Peking

Priča počinje davne 1966. kada je kao desetogodišnji dečak, zajedno sa bratom Dulom i ekipom drugara, ušao u prostorije Aerokluba “Valjevo” – institucije koja postoji više od 90 godina. Krenuli su od avio modelarstva, a onda su uzleteli. Već 1971. Peđa prvi put seda u jedrilicu, a samo šest godina kasnije, polaže ispit za instruktora letenja. Od tada do danas, iako je većina njegovih kolega u zasluženoj penziji, njegova instruktorska misija na nebu ne prestaje.

Poput Peđe, kao najaktivniji u Srbiji, vitalnim se održao i njegov klub. Trenutno obučava sedam mladih polaznika, devojaka i mladića starih od 15 do 20 godina iz svih krajeva Srbije koji, kako kaže, imaju ambiciju da postanu piloti u putničkom saobraćaju i ratnom vazduhoplovstvu. Pre njih, “kroz njegove ruke” prošlo je na stotine danas profesionalnih pilota.

- Mnogo nekadašnjih naših članova danas upravlja velikim avionima kao što su Boing 737 ili 777, Erbas A320 ili A330. Na žalost, nisam vodio statistiku jer sam radio i na aerodromima u Trsteniku, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici i Kraljevu, dosta obuka je urađeno i za potrebe vojne vazduhoplovne gimnazije, ali sigurno je to između 200 i 250 pilota. Moji učenici lete za Njujork, Peking i mnoge druge destinacije avionima brojnih svetskih kompanija i to me činim veoma srećnim i ponosnim - priča Milošević.

I svi oni i znaju da je njihov profesor i dalje aktivan na nebu.

- Pratimo se na društvenim mrežama, a kada preleću Valjevo uvek se jave na našu frekvenciju, često kasnije i svrate da popijemo kafu i ispričamo se - kaže Peđa Pilot.

Kako se gubi strah u kabini sa duplim komandama

A do takvih visina i takve karijere na mlaznjacima, stiže se početkom u tesnoj kabini propelerskog aviona. I to vrlo slično kao kada prvi put sednete u automobil sa instruktorom vožnje.

- Komande su duple i kao u automobilu nastavnik sedi desno, a učenik levo. Imamo dve palice, učenička i nastavnička, duple nožne komande i instrument tablu. U početku, nastavnik leti i pokazuje učeniku kad se šta komanduje i kako, a učenik oseća kako avion reaguje. Vremenom, kroz sate i sate ponavljanja, učenik sve više preuzima kontrolu, a ja reagujem samo kada treba ispraviti grešku. I tako sve dok u potpunosti ne savlada tehniku pilotiranja - objašnjava naš sagovornik.

A šta je sa strahom? Iskusni instruktor kaže da je strah potpuno prirodna stvar, ali samo dok je čovek na zemlji.

- Strah nastaje iz nepoznatog. Onog trenutka kada učenik savlada teoriju, kada sedne u avion i kada letenje postane rutina i znanje, strah nestaje. Mozak stvara odbrambene mehanizme, fokusira se na instrumente i letenje, i za strah prosto nema mesta – kaže instruktor.

Kako se satima jedri bez kapi goriva

Posebna priča je jedriličarstvo, letenje bez motora koje je, mnogi kažu, najsavršeniji oblik vazduhoplovstva. I u kojem je Milošević jedan od rekordera domaćeg neba.

- Jedrilica ne koristi vetar, već vertikalno strujanje vazduha koje zovemo termički stubovi. Vazduh, koji se posredno zagreva od zemlje, gde se brže zagreva ide prema gore, a gde sporije - ide prema dole. Osnovna veština jedriličarstva je da se pronađu ti termički stubovi koji se kreću prema gore, da se postigne visina, uđe u njih i tako kruži. Ako je lep dan, sa onim belim, kumulusnim oblacima, naši letovi iznad Valjeva traju po šest ili sedam sati – objašnjava instruktor.

Jedrilicom, kada se iskoriste ta strujanja vazduha i dostigne visina od 500-600 metara rade se i preleti do Kraljeva, Loznice, Sombora... A takvih letova, bez kapi goriva, Milošević je do sada napravio više od 5.000!

Ekskluziva iz Divaca: Kako je Peđa leteo umesto Lepe Brene

Karijera Peđe Pilota otkriva nam i jednu od najčuvanijih “javnih tajni” domaće kinematografije. Za početak, setite se filmskog hita iz 80-tih godina prošlog veka “Hajde da se volimo” i scena vazdušnih akrobacija avionom čiji je “pilot” tadašnja najveća estradna zvezda Balkana Lepa Brena.

- Taj letački deo je sniman ovde u Divcima. Brena je letela sa mnom, ja sam u stvari “glumio” Brenu i upravljao avionom u tim scenama - otkriva Milošević.

- Bili smo domaćini glumačkoj eliti tadašnje Jugoslavije. Družili se sa Batom Živojinovićem, Milanom Štrljićem, Mimom Karadžićem, Gidrom Bojanićem, Ljubom Moljcem, napravili jednu fantastičnu, opuštenu atmosferu, tako da je tih dana ovde bio, da tako kažem, pravi vašar. Niko od njih nije poželeo da nauči da leti, ali napravili smo im nekoliko letova čisto da vide kako to izgleda - priseća se Pilot.

Uz Peđu Pilota karijeru počeli i Milan i Vladan iz “Nevernih beba”

Ako ste mislili da se Peđina strast završava na nebu, prevarili ste se. Kako je veteran u vazduhu, tako je i istinski veteran rokenrol scene - avion i gitara u njegovom slučaju sudbinski su povezani još od tinejdžerskih dana.

Sredinom 70-tih, kao gimnazijalac, počinje u grupi simboličnog imena “Ikar”, svirajući po omladinskim radnim akcijama, kasarnama i školama. Nakon povratka iz vojske, Peđa ulazi u legendarni valjevski simfo-rok bend “Nova Zemlja”. U tom bendu tada su i pevač Igor Starović (1964-2022) i braća Milan i Vladan Đurđević, koji će kasnije odlaskom u Beograd osnovati jednu od najvećih srpskih rok grupa “Neverne bebe”. “Nova zemlja” ostaće upamćena kao pobednik Zaječarske gitarijade 1983. i prvi bend iz Valjeva koji je ikada izdao LP, a Milošević, ostajući u Valjevu i na aerodromu, nastavlja da svira sa raznim lokalnim grupama.

- Poslednjih nekoliko godina imam taj svoj “Pilot blues bend” sa nekoliko mladih talenata i nas matorih, ima nas po potrebi između 3 i 10. Imamo svirke i u Beogradu, na raznim festivalima u drugim gradovima, gde nas pozovu - kaže.

Zašto nije “odleteo” dalje od Valjeva: Filozofija starog kova

A ranije zvali su ga za gitaristu i drugi rok bendovi koji su na tlu Jugoslavije napravili ozbiljne karijere. Ipak, nije se odazvao ni njima, ali ni pozivima avio-kompanija da i sam bude kapetan u nekom Boingu.

- Nisam otišao jer mi je tada bilo lepo u Valjevu. Mogao sam da letim kad sam hteo, nije sve bilo u novcu, išao sam stalno na letačka takmičenja i imao sam tih svirki koliko sam želeo. Kasnije, u kriznim vremenima, mnogo mojih kolega i drugara iz JAT-a je otišlo u inostranstvo da leti u vrlo ozbiljnim kompanijama i bolje su od mene prošli finansijski. Ali, znate šta je zanimljivo? Sad kada pričamo često kažu - “mi kao da smo pola života preskočili”. Tako da pitanje je šta je bolje. Ovde kod nas je i dalje duh onog starog vazduhoplovstva gde se ljudi druže, gde se sve radi iz čiste ljubavi i strasti prema letenju - zaključuje Peđa Pilot.