Jordan Antonić, bivši čuvar Centralnog zatvora, opisao je stroge mere bezbednosti i unutrašnju hijerarhiju među zatvorenicima devedesetih godina.
Najopasniji prestupnici i vođe kriminalnih klanova bili su strogo izolovani u samicama i pod stalnim nadzorom.
Nekadašnji čuvar Centralnog zatvora, Jordan Antonić, otkrio je detalje o strogim bezbednosnim procedurama, unutrašnjoj hijerarhiji i uticaju koji su vođe kriminalnih klanova devedesetih godina imale na zatvorski sistem.
Antonić je pre četiri godine govorio o iskustvima iz službe i detaljima funkcionisanja zatvorskog sistema, a njegovo svedočenje pruža redak uvid u surovi svet iza beogradskih rešetaka od rigoroznih mera izolacije i dvadesetčetvoročasovnog nadzora za najopasnije prestupnike i masovne ubice.
Tom prilikom objasnio je kako je izgledao prijem pripadnika kriminalnog miljea u Centralni zatvor, ali i na koji način je određivano gde će biti smešteni, u zavisnosti od njihove pozicije i uticaja u kriminalnim krugovima.
Zatvorenici se skidaju goli
- Fizičko obezbeđenje je vrlo strogo u CZ-u. Ako odgovaraju 2, 3 ili više lica uvek po jedan kolega obezbeđuje jedno lice i zabranjena je bilo kakva priča. Imamo oko 240 samica u CZ-u. To su samice širine od oko 1,30 metara i dužine 2,5 metara. U njima su se nalazili drveni kreveti "palače". Brojevi samica su išli parni sa jedne, dok su neparni bili sa druge strane. Ako su se ubacivala više lica, prvo lice bi se ubacilo u samicu 1 dok bi drugo išlo u samicu 19. Glavne vođe se strogo izoluju - rekao je Antonić.
Kada osuđenici dođu u zatvor skidaju se goli nakon čega kreće pretres, od pertli do kaiše se svaki odevni predmet oduzima, kako se ne bi sam sebi načinio povredu.
- Ako je lice opasno po državu. Lice se stavlja u samicu gde su rešetke i stavlja se stolica ispred samice i kolege 24 sata gledaju u njega po smenama.
"Pripadnici kriminalne grupe se ne susreću"
On se osvrnuo i na slučaj kada dođu više pripadnika kriminalne grupe.
- Svi se razdvajaju, ali oni sitni izađu pre iz samice. Vođe ostaju samici da ne bi uticali na njih. Pazi se da se oni ne sretnu, na šetnji ne mogu da se vide. Jedino mogu da se sretnu kada obojica idu na lekarski pregled i onda postoji mogućnost za susret u hodniku. Međutim, njega vodi komandir i jedino mimikom može da mu da doznanja, ali priča ne postoji - rekao je Antonić dodajući da članovi bandi redovno podmićuju policajce:
- Vođe tih bandi osete ko je slab od tih kolega. Pa mu obećavaju da će dobiti pare, devojke kada izađe i tako procure informacije. Do '90-ih godina nije bilo toga, međutim 90-ih oni su bili moćniji od nas.
Jedan kriminalac mi je tih godina rekao "hoćeš da ti skinem uniformu da ne radiš od sutra više". Znao sam da je moćan i da može. Jedan je tako rekao "sutra dolazim da vas postrojim". Stvarno je došao kod nas u zatvor i svi smo mi bili u stroju i on vrši smotru nad nama, zamislite.
Vođe i klanovi u jedinicama
Kada u zatvorsku sobu dođe član "poznatog" klana, on odmah postaje vođa, koji dobija svoj klan.
- Tako je bilo i kada je Kristijan (Golubović) ušao u CZ. On je odmah odabrao jednog Kineza kriminalca. Sa njim je bio kolektivac. Oni sednu za sto, drugi služe, a on sebi obezbedi mir. Neki su se plašili i nisu smeli da spavaju kao (Sredoje Šljukić) Šljuka na primer koji sedam dana nije smeo da zaspi da ga ne bi ubili - kazao je Jordan i dodao:
- U zatvoru su bili visoko organizovani, sobni starešina je bio glavni. Ako mu sobni starešina kaže da mora da se iseče, on se iseče. Da li grlo, ruku, uvo i on mora to da uradi. Svako ima svoj posao, jedan ima na primer koji pere veš.
"Vezivani su lancima za krevet, jer su bili agresivni"
Jordan Antonić govorio je i o tome na koji način zatvorenici borave u samici.
- Praksa u Centralnom zatvoru, istražnom odeljenju je takva da je stroga kontrola. Komandir dežura 24 sata i menjaju se dva komandira. Zatvoreni se ne izvodi bez pratnje, stroga izolacija, jer takve osobe ne mogu da idu sa drugima u sobu. Niko normalan ne želi da spava sa takvom osobom. U naše vreme nije moglo da se desi da ovakav ubica bude sa nekim u sobi! - rekao je Antonić, nastavivši:
- Osamdesetih godina, jedan čovek je izvršio 7 ubistava i odmah je bio smešten u samicu i u strogu izolaciju. Komandir konstantno dežura, i samo istražni sudija je mogao da da odobrenje za posetu. U mom iskustvu najgore je kada teški kriminalci siluju osobe, zatim povrede sa staklom, sečenje vena, odsecanje uveta... Što se tiče istrage od osamdesetih do devedesetih dobijali su teške batine. Vezivani su lancima za krevet, jer su većinom bili agresivni. Tako se završi posao i mir u sobi. Nikad u praksi masovni ubica nije bio u grupnoj sobi! Stroga izolacija do suđenja!
(Kurir)
