Sa pet godina je izgubio oca. Pokosio ga je infarkt. U sedmoj mu se utopila majka. Odrastao je u Domu za decu bez roditeljskog staranja, a danas vodi ragbi klub.
- Najteži trenutak u životu mi je bio kada me je brat ostavio u domu i rekao da će doći sutra. Nikad se više nije pojavio - počinje priču o sebi Aleksandar Petrović, 27-godišnji ragbi trener iz Beograda.
Ostao je tada praktično sam na svetu.
- Razlika u godinama između mene i moje najstarije sestre je punih 20 godina. Kada smo ostali bez majke, moj brat je imao 19 godina i ženu i dete, a sestre su takođe bile udate i imale su svoje porodice. Centar za socijalni rad me je dodelio tetki - priča Aleksandar.
Pošto je bežao od tetke, dospeo je u dom.
- Našao sam ubrzo drugare, s vaspitačima sam imao odličan odnos, trenirao sam sve moguće sportove. U školu sam išao redovno - priča Aleksandar.
Sport je bilo njegovo trajno opredeljenje.
- Zakucao sam na vrata jedne privatne škole za visoko obrazovanje. Rekli su mi samo da napišem molbu i primili su me da studiram o njihovom trošku, a godina košta 1.300 evra - priča on. Sve to vreme, Aleksandar nije prestajao da se bavi ragbijem, sportom koji je zavoleo još odmalena.
- Postepeno sam polagao kurseve i seminare i tako sam sa samo 24 godine postao seniorski trener - kaže on.
Nedavno je s drugarom osnovao Ragbi klub Partizan.
