Glavni razlozi su starenje stanovništva, naročito žena, i rano osamostaljivanje mladih na severu
Na jugu i jugoistoku Evrope, uključujući Srbiju, mladima porodica i dalje pruža ekonomski i emocionalni oslonac
Evropa se poslednjih godina drastično menja, ne samo demografski, već i u samom načinu na koji ljudi žive. Dok se na severu kontinenta mladi osamostaljuju u ranim dvadesetim, jug i jugoistok Evrope i dalje čuvaju tradicionalni porodični model. Najnoviji podaci otkrivaju gde se na toj mapi nalazi Srbija i da li zaista postajemo nacija samaca.
Podaci "Eurostata" pokazuju da je 2024. godine u Evropskoj uniji živelo 202 miliona domaćinstava, od čega su više od 75 miliona činili samci bez dece. Ono što posebno privlači pažnju jeste neverovatan skok – broj jednočlanih domaćinstava bez dece rastao je znatno brže od ukupnog broja domaćinstava, zabeleživši rast od čak 16,9 odsto u periodu od 2015. do 2024. godine.
Sever i Baltik obaraju rekorde, Litvanija na vrhu liste
Ako pogledamo evropsku mapu samostalnog života, vrh liste neprikosnoveno drže severne i baltičke zemlje. Apsolutni rekorder je Litvanija, gde oko 40,1 odsto odraslih živi samo. Odmah za njom slede Estonija sa oko 35,6 odsto i Finska sa 31,1 odsto. Ujedno, Finska i Litvanija beleže i najmanja prosečna domaćinstva sa tek 1,9 članova.
Zašto je to tako?
Dva su ključna razloga. Prvi je starost stanovništva. U većem delu Evrope solo život najčešće raste sa godinama, pa tako stariji od 65 godina najčešće žive sami, što je posebno izraženo kod žena zbog dužeg životnog veka. Drugi razlog je rano osamostaljivanje. U nordijskim zemljama i Holandiji, između petine i trećine mladih započinje samostalan život već u ranim dvadesetim godinama. U baltičkim zemljama, masovan pad broja stanovnika i starenje nacije dodatno doprinose neverovatnom broju samačkih domaćinstava.
Jug Evrope: Porodica kao sigurna luka
Sa druge strane, na jugu i jugoistoku Evrope slika je potpuno drugačija. Najmanji udeo samaca beleže Grčka (12,2 odsto) i Kipar (12,6 odsto).
Ovo nije samo posledica čuvenog "mediteranskog temperamenta". U ovim zemljama, kao i u većem delu istočne Evrope, porodica i dalje služi kao glavni "amortizer" za visoke troškove života, skupo stanovanje i nesigurne prihode. Zbog toga mladi roditeljski dom napuštaju znatno kasnije nego njihovi vršnjaci na severu kontinenta.
Šta se događa u Srbiji
Srbija se na ovoj mapi nalazi u grupi zemalja sa relativno niskim udelom odraslih koji žive sami, ali brojke sa zvaničnog Popisa iz 2022. godine otkrivaju mnogo kompleksniju sliku.
- Srbija ima 2.589.344 domaćinstva, a prosečno domaćinstvo broji 2,55 članova.
- Jednočlana domaćinstva su najčešća pojedinačna kategorija – ima ih 773.945, što čini ogromnih 29,9 odsto svih domaćinstava.
Ove brojke nam pokazuju da Srbija živi "dve realnosti". Još uvek nismo država "masovnog solo života" po skandinavskom ili baltičkom modelu, ali broj malih domaćinstava definitivno raste i više nije sporedna pojava.
Mladi u Srbiji ostaju kod roditelja do zrelih godina
Za razliku od Šveđana i Finaca, statistika Eurostata jasno ukazuje na to da mladi u Srbiji roditeljski dom u proseku napuštaju kasno – tek posle 30, a neretko i posle 35. godine života. To nas direktno svrstava u obrazac juga i jugoistoka Evrope.
Dakle, u Srbiji se ne događa eksplozija individualističkog modela života. Mi se nalazimo na prelazu. Sa jedne strane, mladi se kasnije osamostaljuju tražeći siguran stambeni i ekonomski oslonac u porodici, dok sa druge strane, usled depopulacije i starenja stanovništva, raste broj starijih ljudi koji ostaju da žive sami. Srbija i dalje zadržava jači porodični oslonac nego veći deo Evrope, ali se naša demografska slika neumitno menja.
