Vest da je uhapšena žena koja je svoju četvorogodišnju ćerku trovala bromazepamom i dizepamom, kako dok su bile smeštene na Institutu za majku i dete, ali ispostaviće se i ranije, šokirala je i uznemirila javnost Srbije. Koliko su ovakvi slučajevi česti u Srbiji, da li ih je moguće uočiti pre nego što majka naudi detetu i koliko znamo o sindromu Minhauzen baj proksi (by proxy) istraživali su novinari "Blic TV".
Kada osoba koja neguje dete, a najčešće to bude majka, često vodi dete na ispitivanja zarad bolesti koje zapravo ni ne postoje, treba posumnjati da je reč o sindromu Minhauzen baj proksi, objašnjavaju stručnjaci. To se najčešće dešava iz nekih psiholoških razloga majke i uglavnom su to problemi koji potiču iz njenog ranog detinjstva.
- Ona time dobija neku vrstu podrške od strane okoline, jer je percipirana kao požrtvovana majka, a u stvari to vodi do pogoršanja osnovnih simptoma deteta, bilo da su u pitanju nekakve telesne bolesti, time što će mu davati male količine neke otrovne supstance. Na kraju se konstatovalo da zapravo majka ima problem ozbiljne psihotične anksioznosti- kaže Olivera Aleksić Hil, dečji psihijatar i psihoanalitičar iz Instituta za mentalno zdravlje.
Psiholozi ističu da se u početku, kada se sindrom prepozna, ne može sa sigurnošću znati šta je dovelo do njega.
- Ono što možemo da pretpostavimo jeste da verovatno u ranoj istoriji, u ranom detinjstvu samog roditelja, možda postoje neka zlostavljanja ili trauma. Možemo, takođe, da pretpostavimo da možda postoji i neka varijanta nekog psihotičnog poremećaja, gde je roditelj zaista izgubio kontakt sa realnošću i ubeđen je u to da sa detetom nešto nije u redu - kaže Lav Ivanišević psiholog.
Iako je slučaj majke koja je trovala svoju četvorogodišnju ćerku zabrinuo mnoge, lekari objašnjavaju da na svu sreću ovakvih primera kod nas nema mnogo.
- Za vreme svoje karijere sam registrovala dva slučaja, znači vrlo je retka pojava, ali kad se javi onda to uzburka čitavu javnost i onda zbog toga sad o tome mnogo pričamo - kaže Olivera Aleksić Hil dečji psihijatar i psihoanalitičar iz Instituta za mentalno zdravlje.
Kako dodaje, u takvim situacijama se ne ide odmah na odvajanje, nego se radi na dijagnostici problema kod majke, a paralelno sa tim i na osnaživanje porodičnih i njenih kapaciteta, jer obično bude u pitanju samohrana majka, prepoznavanjem njenih problema, savetovanjem.
Problem nije lako identifikovati
Ivanišević napominje da je reč o vrlo ozbiljnom zdravstvenom problemu roditelja, najčešće majki i upozorava da ga često nije lako identifikovati.
- Imamo primere iz Amerike gde je majka insistirala da se njena ćerka vozi u kolicima. Dakle, vi ako se vozite u kolicima vama će pre ili kasnije početi da atrofiraju mišići na nogama i vi ćete onda stvarno imati problem koji mora da se rešava. Jako je važno da čitav tim ljudi, medicinsko osoblje, službe za socijalni rad i psiholozi u stvari procene o čemu se tu radi - kaže Lav Ivanišević psiholog.
Ukoliko savetovanje ne pomogne, a detetu je ugroženo zdravlje, dete se izmešta u hraniteljsku porodicu ili na neki drugi način odvaja od majke, a za to vreme sprovodi se njeno lečenje.
Zato je od presudnog značaja, iako ovakvih primera u Srbiji nema puno, da lekari na vreme prepoznaju problem kako nijedno dete ne bi bilo ugroženo.
