Između šest i sedam odsto Beograđana boluje od astme, pokazali su rezultati istraživanja udruženja „UDAH“, koje su izneli na današnjoj konferenciji povodom Svetskog dana borbe protiv astme.
Članovi ovog udruženja su od 2003. godine do danas sproveli anketu među 10.000 ispitanika u glavnom gradu, ispitujući zastupljenost ove bolesti koja je među najučestalijim hroničnim oboljenjima u svetu.
Ovogodišnji Svetski dan borbe protiv astme obeležava se pod parolom „Astma se može kontrolisati“. Lekari u Beogradu upozoravaju da stanovnici prestonice uzimaju ovu i druge hronične boelsti olako, zbog čega ne idu na redovne preglede, a to dovodi do lošeg kvaliteta njihovog, ali i života ljudi u njihovoj okolini.
- Na svakih 25 građana minimum dvoje boluje od astme. U našoj anketi učestvovali su ispitanici stariji od 18 godina, a njihovi odgovori pokazuju da je oko sedam odsto stanovnika imalo respiratorne i bronhijalne smetnje. Problem našeg društva je što je astma češće prisutna nego što je dijagnostikovana, jer građani ne pridaju previše važnosti kontrolama, sve dok se bolest ne iskomplikuje - istakla je prof. dr Branislava Milenković, sa Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
Ona je naglasila da simptomi kao kijavica, otežano disanje i slično moraju navesti pacijente na redovne kontrole, jer će na taj način dobiti odgovarajuću terapiju i izbeći sve tegobe koje im otežavaju život. Sa većom dijagnostikom bolesti biće više kontrole i manje hospitalizacije, apeluju lekari.
- Astma se različito ispoljava kod različitih ljudi. Cilj nam je da utičemo na građane da se redovno kontorlišu, da oni koji imaju već dijagnostikovanu bolest moraju posećivati lekara jednom u tri ili šest meseci. Deca će tako manje izostajati iz škole, odrasli sa posla, moćiće da se bave sportom i drugim fizičkim aktivnostima bez problema - rekao je dr Miodrag Vukčević, iz Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska Kosa“.
Ističući da ova bolest ne ugrožava samo pacijenta već i one koji su u njegovom okruženju, zbog čega je posebno važno da se na simptome ove bolesti ne gleda kao na normalnu pojavu, jer krajnji ishod može biti gušenje i smrt.
