Psiholozi naglašavaju važnost otvorene komunikacije kao prevencije nasilja
Kašnjenje u razgovorima sa decom o emocijama i granicama doprinosi razvoju problema
U OŠ "Josif Pančić" u pernicama učenika pronađene su poruke kojima se drugoj deci preti ubistvom i pominje donošenje pištolja, što je uznemirilo roditelje i deo dece i izazvalo da neki roditelji ne pošalju decu u školu. Školska uprava i direktor tvrde da su reagovali prema protokolu i da su nadležne službe uključene. Slična poruka prethodno je pronađena i u OŠ "Nadežda Petrović", zbog čega su i tada roditelji bili uplašeni. Koliko ovakve situacije utiču na decu, ima li mesta panici posle sve većeg broja sličnih incidenata i kako reagovati preventivno?
- Pobiću vas sve, pazite se. Niste svesni šta vas čeka, pazite se.
To su poruke koje su u prethodnih nekoliko dana pronađene u OŠ "Josif Pančić" i u OŠ "Nadežda Petrović".
Situacije u kojima deca dožive pretnje u školama su izuzetno uznemirujuće i mogu stvoriti osećaj nesigurnosti među učenicima i roditeljima, čak i ako nije dokazana direktna opasnost. Emocionalna reakcija straha je prirodna, posebno nakon tragedija u školama iz prethodnih godina, poput one u OŠ "Vladislav Ribnikar". Važno je razlikovati ozbiljnu pretnju od loše šale ili pokušaja manipulacije, ali to ne umanjuje uticaj na decu.
"Naše društvo doživelo traumu"
- Ovo društvo je 3. maja 2023. godine doživelo jednu vrlo ozbiljnu traumu sa kojom se nije uradilo bog zna šta. Mi smo sada u situaciji da dobijamo plodove onoga šta smo na neki način posijali i onoga čime se nismo bavili. U situaciji kad se osećaš nesigurno, kad se osećaš napeto, kad se osećaš da nema nekoga na koga možeš da se osloniš, a čitavo društvo je u takvom jednom osećanju globalno i lokalno, onda pribegavaš nasilju jer tu neku agresiju koja je u tebi moraš da ispoljiš na neki način - kaže za Blic TV psihološkinja Radmila Vulić Bojović.
Koliko god da je važno da se ne širi panika, ignorisanje ili relativizacija ovakvih događaja može ostaviti decu zbunjenu ili napuštenu u svojim strahovima. Uverenje da nema mesta panici treba biti praćeno konkretnim koracima - kao što su prisustvo odraslih, jasna pravila i otvorena komunikacija.
Pažljivo pristupati slučajevima nasilja među maloletnicima
- Odgovornost na roditeljima je da zaštite dete, da ga umire, da mu pruže podršku, zaštitu, bezbednost, da ga uvere da će biti sigurno. Ako postoji nešto u vezi sa čim oni mogu da pokrenu neke postupke, da to preduzmu, prijave školi, razrednom starešini, kako to već ide kod njih, koja su pravila i procedure. Svi prethodni slučajevi o kojima se pričalo nisu bili sa tragičnim završetkom, ali su bili uznemirujući. Čitali smo o tome kako su se maloletnici potukli, to je sve prilično senzacionalistički predstavljeno, kao da su oni neki heroji, kao da su postali su popularni, sada svi znaju za njih - kaže pedagoškinja Ljiljana Marković za Blic TV.
Kasno je da se počne pričati sa decom u tinejdžerskim godinama
Ipak, moguće je uticati na promenu ponašanja kod mladih, kažu psiholozi. Stalnim razgovorom, praćenjem njihovih emocija i određivanjem jasnih granica između dozvoljenog i zabranjenog ponašanja, roditelji mogu da vrate osećaj sigurnosti i spreče da se problem produbljuje.
- U tinejdžerskim godinama je kasno da počnete da pričate. Ako ste to krenuli da radite još od predškolskih dana, ako ste održali kontakt sa svojom decom ili sa svojim učenicima i ako ste pre ocena i uspeha stavljali kvalitet tog odnosa, vi nećete imati problem - kaže psihološkinja Vulić Bojović.
Uspešna i talentovana deca retko dobijaju prostor, zaključuju psiholozi. Zato je ključno prikazati celu priču, jasno pokazati ishode neprihvatljivog ponašanja i promovisati pozitivne uzore.
