NAJstarija poslastičarnica u Beogradu omiljeno je mesto mnogim sladokuscima, i to je tako već punih 170 godina. Generacije su upravo u "Pelivanu" uživale u slatkim zalogajima, a tradicija se nastavila sve do dana današnjeg, kako u pravljenju poslastica, tako i u uživanju u njima.
Rvač Mustafa Pelivanović davne 1851. godine ostvario je najslađu pobedu u životu, kada je u meču savldao jednog Turčina i od od novca dobijenog za pobedu otvorio upravo kultnu poslastičarnicu "Pelivan".
Jedinstvena poslastičarnica u Bulevaru kralja Aleksandra zadržala je prvobitno ime, a i mnoge od poslastica.
- Kada je počeo “Pelivan” da radi prodavali su se tradicionalni kolači: baklave, sudžuk i alve. Kasnije su došle šampite i krempite, a danas imamo pored tih i savremene poslastice kao što je, primera radi, čiz kejk - ispričao je ranije za Blic Mussab, Mustafin čukununuk koji zajedno sa braćom Barom i Suhaibom drži poslastičarnicu.
“Pelivan” je poznat i po sladoledu, a za njegov sadašnji ukus Beograđani duguju zahvalnost Mussabovom dedi Aziru Pelivanoviću bez kojeg ne bi bilo ni poslastičarnice.
- Tokom bombardovanja 1941. godine srušena nam je u aprilu radnja koja je bila kod palate “Albanije” pa je deda već u avgustu otvorio poslastičarnicu u Bulevaru kralja Aleksandra gde je i danas. Takođe, te godine je uveo neke nove sastojke u sladoled što je tajna naše kuće. Možemo samo da kažemo da se sladoled sastoji od mleka, jaja, šećera i vode - kaže Mussab.
Ipak, predratne i posleratne godine poslastičarnice ne mogu da se porede sa sadašnjim dobom.
Šta je to NAJ U BEOGRADU? U našoj novoj rubrici ćete upravo to i saznati - koja je NAJstarija kafana u našem glavnom gradu koja i dalje radi, NAJnaseljenija zgrada, NAJstarije drvo, NAJbizarnija nadogradnja, NAJuža ulica, NAJduža ulica, NAJstarija kuća...
NAJ U BEOGRADU Ovo su zanatlije koje čuvaju NAJSLAĐE ukuse u najstarijoj i jedinoj radnji ove vrste
- Sve do 1981. godine dnevno smo prodavali i po pola tone sladoleda, a danas daleko manje. Veća je konkurencija. Danas u svakom kafiću možete da nađete kolače, agrađani više i ne prepoznaju kvalitet. Troškovi su nam sve veći i praktično radimo samo kako bismo očuvali dugačku tradiciju - objašnjava Mussab i dodaje da su imali i poslastičarnicu u Strahinjića bana, ali da su morali da je zatvore zbog slabog prometa.
