Svojim primerom htela je da promeni svet. I uspela je, bar ovaj "mali" beogradski, iako ima samo 13 godina. Anastasija Vujić već nešto više od godinu dana boji sivilo bolničkih soba u vesele boje nade družeći se sa decom i noseći im poklone jednom mesečno.
Ideja je rođena kroz razgovor majke i ćerke, uvodi nas u priču Anastasijina majka Jelena. Tada dvanaestogodišnja devojčica rešila je da promeni svet tako što će obilaziti drugare koji su u bolnici, nositi im poklone i družiti se sa njima.
- Sve je počelo od jedne Anastasijine rečenice da želi da pomaže drugima. Moj suprug Nenad i ja smo to rado prihvatili. Priznajem, pomalo smo bili iznenađeni predlogom jer deca u njenom uzrastu danas uglavnom misle na neke druge stvari poput izlazaka. Dogovorili smo se sa načelnicima svih medicinskih institucija u Beogradu, kupili grickalice i slatkiše za mališane i krenuli. Odlučili smo da uložimo u dečje osmehe. Ubrzo su nam se priključile i moje kolege iz banke, zaposleni i đaci u Tehničkoj školi GSP u kojoj je moj suprug profesor veronauke, potom i prijatelji, ljudi iz našeg okruženja, ali i Anastasijini drugari iz škole – počinje priču za "Blic" Anastasijina majka Jelena.
Brojne su institucije kojima nose poklone. Samo neke od njih su Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović", Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Univezitetska dečja klinika u Tiršovoj, Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, domovi za decu i omladinu, OŠ "Stefan Dečanski" za oštećene sluhom… Jedna donacija, kaže, može da bude slatkiš, grickalica, bojanka, bojice, igračka...
Jedini uslov u humanitarnoj akciji "Naše malo - za dečiji osmeh" jeste da ne primaju novac, a fotografije sa poklonima donatora i dečicom Jelena prosleđuje u Vajber grupi napravljenoj za njih. Humanitarci, dodaje, svakog 15. i 16. u mesecu mogu odneti svoje poklone u parohijski dom kod Hrama Svetog Save ili se dogovoriti sa njom gde im odgovara.
- Htela sam ćerku da podržim pa makar kupila grisine. Nije poenta u samim poklonima, već želimo da pokažemo mališanima koji borave u bolnici da nisu ostavljeni, da mislimo na njih, ali i da deca koja pomažu razviju osećaj empatije. Oni se druže sa njima, pričaju, crtaju, igraju se... Kao narod smo skloni da se ograđujemo od nečega što je loše i da mislimo da nama ne može da se desi da se dete razboli. Zato se i uslikamo tamo da bi ljudi videli da je to realnost i obično se tada probudi želja da se uključe sa svojom decom u ovu humanitarnu akciju – objašnjava naša sagovornica i dodaje da ako imaju jednu kutiju keksa podeliće je tako da sve institucije dobiju jednako.
Da je akcija i više no uspešna govori sve veći broj ljudi koji se odazivaju, ali i to da glavnu ulogu preuzimaju deca.
- Svaki put krene dvoje-troje učenika iz suprugove škole, kao i Anastasijini vršnjaci ili deca mojih kolega. Sada smo suprug i ja samo statisti. Mi jedino organizujemo prevoz za decu do bolnica i natrag – priča ponosna majka.
Nedelja za humanost
Interesantan dogovor porodice Vujić je da jedna nedelja bude posvećena humanosti.
- Jedne nedelje se ćerka i ja posvetimo suprugu. On bira, na primer, gde hoće da ide, šta da mu kupimo ili spremamo i tako cele nedelje. Potom suprug i ja ugađamo ćerki, pa onda oni meni. Obično svoju nedelju iskoristim za šoping, uzmem karticu i muž ne sme ništa da mi kaže – priča Jelena kroz smeh.
Zato su smislili da jedna nedelja bude posvećena isključivo deci. Dva dana, kaže, sakupljaju donacije, a potom obilaze bolnice.
Za akciju se čulo i do Švedske
Kako priča Jelena, za humanitarnu akciju se čulo i u Skandinaviji.
- Svakoga meseca dobijamo donacije i od jednog čoveka iz Švedske. Šalje punu kutiju čokolada jer želi da pomogne svom narodu i zemlji. Nije poenta u tome koliko će ko dati. Kada bi svako izdvojio po mrvicu, zajedno bismo mogli da promenimo svet – zaključuje ona.
