Borislav Pekić jednom lepo napisa "Sačuvajmo veru, jer bez nje nema života, ali ne odbacimo ni sumnju, jer bez nje nema napretka. Ne sumnjajmo pri tome samo u ono što misle i čine drugi, jer to je lako. Pokušajmo, bar ponekad, da posumnjamo u ono što sami mislimo i činimo, jer to je teže ali zrelije plodove donosi”. Mi smo do skora mislili da smo dobri takvi kakvi smo, da je normalno gledati samo sebe a ne druge i da je to dovoljno za preživljavanje. Samo... gde je tu život? Naš, ali - gde su tu i životi drugih? Klinci koji sada sede u klupama u kojima je sedeo i Pekić posumnjali su da je normalno gledati samo sopstvene interese. I - uradili su nešto divno.
Nije baš lako živeti sa etiketama. A etiketiranje je ovde jedan od nacionalnih hobija. Ipak, ovi sadašnji klinci koji idu u Treću svojom akcijom podsetili su na jedne druge reči. Pekićeve, još jednom:
"Lični je moral osnova svake opšte politike. Budimo ljudi, građani i Srbi, ali nikad nijednu od tih osobina, urođenih ili stečenih, ne žrtvujmo drugoj. Ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina – završava sa žrtvovanjem tuđih života".
Zato su oni počeli da uzgajaju vrline. Vrlina na kojoj najviše rade, u koju bi svi trebalo da sumnjamo ne bi li je stalno usavršavali je - ljudskost.
Njihov drug Slavoljub Atanasovski ima razne talente. I - ima rak.
"Dragi drugovi, mi smo generacija koja ima 17 godina i pred kojom je toliko toga, pred vratima smo života... Ali, nažalost, neki od naših vršnjaka imaju problem. I to onaj životni. Naš školski drug Slavoljub Atanasovski ima godina koliko i mi, ima talenat za glumu, folklor i vaterpolo. Ima divan osmeh i pravi je drug. Ali ima i rak. Težak. Tamo je u bolnici i bori se da pobedi u toj teškoj borbi. Nada mu je u Bolonji i operaciji koja košta 35.000 evra. Već se skuplja taj novac. Ali i mi možemo da pomognemo. Želimo da zna da ima i nas, njegove drugove i njegovu školu. Ideja nam je da napravimo ovu majicu i da njenom kupovinom skupimo pare i doprinesemo njegovoj pobedi. I da kad god je obučemo setimo se da smo jedna generacija. Da znamo šta znači braniti ono najvažnije. Život našeg druga", napisali su Slavoljubovi drugari pokrećući akciju "Treća za život".
Svratite slobodno. Zovu vas deca Beograda.
"Ako pod realizmom podrazumevamo odsustvo ciljeva, osim onih koji su nam dostupni, onda je to jedno podljudsko orijentiranje. 'Credo qui absurdum' (Verujem jer je apsurdno) je najuzvišeniji princip ljudskog duha i jedina garancija njegove pobede".
Podržite njihovu veru da će Slavoljub ozdraviti.
