Emotivno se prisetila prošlosti i toga kroz šta je do sada prošla
Borbu sa opakom bolešću redovno sa drugima deli na društvenim mrežama
Poznata književnica Vedrana Rudan trenutno vodi tešku životnu bitku u bolnici, ali uprkos narušenom zdravstvenom stanju, ne gubi svoj prepoznatljivi borbeni duh.
Kroz svoj blog, ona svakodnevno sa obožavaocima deli najdublje emocije i priseća se svoje prošlosti, dok se hrabro suočava sa surovošću bolesti, te je sada otkrila nove detalje o tome kako i u kojoj meri lekovi deluju.
- Ne sećam se kad sam bila mala ispod zvezda. Deca oko mene bila su niža, tetka mi je iz Trsta donosila farmerke kad ih niko nije imao, mlatila sam se s užitkom i skakala u more s najviše stene u Mošćeničkoj Dragi.
Prvi posao u nemačkoj firmi. Love k’o blata. S dvadeset kupila sam auto, studirala i dugačkim, golim, nogama zavodila momle od kojih me mnogi nisu zanimali. Ja sam carica, ostaću carica uvek i zauvek. Muškarci su mi bili maramice za jednokratnu upotrebu - piše Vedrana u svom blogu i dalje nastavlja:
- Uživala sam siromašnoj majci kupovati skupe poklone. Mašinu za pranje suđa, televizor u boji, telefon, mašinu za pranje veša i gledati njen zapanjeni osmeh. “Jesi li to ti nekome ukrala?” Carica! Prvi seks od koga ništa nisam očekivala, ništa nisam ni dobila. Izbacila sam ga iz auta pa kasnije uživala oblizujući badem odeven u čokoladu.
Carica, kraljica, gospodarica tela, misli, crvenih, svilenih gaćica, grudnjak nisam nosila ali su velike grudi na krhkom telu bile moje, moje, moje… Bila sam svoja od glave do golih peta. Danas, 60 godina kasnije, ležim na kauču. Šta je moje? Čija sam? Nešto me očekivano boli, doktori misle da sam delomično njihova.
Lekovi ne deluju, doktori misle, kad o meni misle, da sam sva njihova. Od izbrušenih peta do isfenirane kose. Nisam.
Neki mi govore, uživajte u svakom danu, ako možete, drugi mi se smeše i imam osećaj da me vole. Kao da je bitno što doktori misle o meni. Smrt se dešava i onima koji su diplomirali medicinu. Ja sam i danas i carica i kraljica i smejem se životu.
I toliko ima ljudi koji me vole. Eto, to nisam znala. Peče me, pali me njihova ljubav. Vesna, ovo je tekst za tebe i sve vas moje druge Vesne koje svakog jutra s mene skidate pidžamu i na mene navlačite osmeh. Gola sam, odevena u sreću.
Pratioci svakodnevno šalju reči podrške
Njene reči mnoge su dotakle, te su joj uprkos svemu pratioci pisali poruke podrške, sa željom da nastavi borbu uzdignute glave i da sve bude kako treba.