Saši Popoviću održano je opelo, a nakon opela jedan od osmorice sveštenika održalo je govor.
Supruga Saše Popovića sve vreme je plakala, a tokom govora sveštenika prekrila je lice rukama.
"Svaki čovek je neponovljiva i jedinstvena i time apsolutno vredna ličnost i svaki čovek živi i postoji na jedan neponovljiv i jedinstven način. I kao individua on u svome životu sabira sva prijateljstva , sve odnose, sve što je video, sve što je osetio na jedan neponovljiv način. Zato smrti svakog čovek umire jedan čitav svet, jedan apsolutno neponovljiv način postojanja. U očima jednog čoveka kako je on video i doživeo svet, kako je osetio prijateljstvo, ljubav, odnose međusovne, okolinu oko sebe i ono što mu je dato u životu. Sve to na jedan način umire u čoveku koji se rastavlja od nas. Ti svi neponovljivi jedinstveni odnosi na kraju krajeva u smrti jednog čoveka, umire i sam Bog koji je u njemu postojao na jedan poseban i jedinstven način. Zato nema većeg neprijatelja od smrti. Smrt je naš najveći neprijatelj", pričao je on i dodao:
"Živoga Boga, jedinog onog koji ima snagu života u sebi i jedinog onog koji može pružiti nadu i jedina nada jeste obećanje Božje da nakon smrti i ovog privremenog rastanka postoji život večni. ono što razum i logika ne mogu da objasne, ali srce oseća da ćemo jednog dana ponovo biti zajedno, tako se danas nadamo Bogu da među svoje prijatelje, učenike, među sve svoje, prepozna i našeg Aleksandra, da ga se seti u carstvu svome", završio je sveštenik nakon čega su krenule suze i jecaji prisutnih.
Saša Popović ispraćen je na večni počinak uz pesmu Zvonka Bogdana "Svirci moji".
Sin Suzane Jovanović grlio je i tešio majku dok se opraštala od Saše.
VIDEO:Počelo opelo, sahrana Saše Popovića