Tačno 40 godina pre nego što nas je zauvek napustio, Oliver Dragojević poslednji put zapevao je u Beogradu. "U njemu se zaista osećam kao da sam doma", govorio je tada.
Te 1978. godine Oliver Dragojević punio je salu beogradskog Doma sindikata i po nekoliko puta dnevno.
Karte su bile rasprodate nedeljama unapred, a Oliver je držao solističke koncerte tri dana za redom, po dva puta, svaki put pred punim gledalištem. Da je bilo još tri puta po dva koncerta i to bi se rasprodalo za tren oka, govorili su na blagajni, a prenosila "RTV revija".
Iako je u jeku bilo svetsko prvenstvo u Argentini, onih koji su odabrali da slušaju Olivera bilo je toliko da je, sve zajedno, moglo da se produži na još četiri večeri, pisalo je u reportaži.
- Kad sam na pozornici u svečanoj koncertnoj dvorani, sa klavirom pred sobom i pravom koncertnom atmosferom, ne čudim se besprekornoj tišini u gledalištu. Ja sam je imao, onu pravu, divnu tišinu, u kojoj smo publika i ja jedno - rekao je tada Oliver.
- Meni je ovaj grad uvek širom otvarao svoja vrata. U njemu se zaista osećam kao da sam doma. Kad rekoh doma, tamo sam u poslednje vreme tako malo da sam sinove - blizance video samo kad su se rodili, a već im je skoro dva meseca. Ali kako je posao - posao, oprostiće papi... - govorio je Oliver.
Decenijama kasnije, usledio je rat, i slavni pevač se zarekao da više neće pevati u Beogradu, ali njega Beograd nikada nije zaboravio. O tome su svedočili i hrvatski pisci i novinari Miljenko Jergović i Boris Dežulović, a njihove kolumne posle smrti pevača možete pročitati i na Blicovoj rubrici Sudbine. Oliverove hitove koji će zauvek ostati u sećanju možete da slušate na talasima Naxi radija.