Kadijević je u životu izgubio i ćerku i ženu, što je duboko uticalo na njegovu ličnost i kasniji život.
Njegovu smrt, koja je nastupila 10. jula u 94. godini, dodatno je pratila porodična tragedija, jer je njegov sin Aleksandar preminuo samo devet dana ranije.
Velikan domaće kinematografije, reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević biće sahranjen u utorak, 14. jula na Centralnom groblju u Beogradu. Poslednji ispraćaj jednog od naših najznačajnijih televizijskih i filmskih autora zakazan je za 13.30 sati.
Vest o odlasku legendarnog reditelja saopštila je Jugoslovenska kinoteka, koja je za septembar najavila veliku retrospektivu njegovih filmova u znak sećanja na neizbrisiv trag koji je ostavio u našoj kulturi. Kadijević je bio i dobitnik Zlatnog pečata, najvišeg priznanja ove ustanove za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Izgubio sina nekoliko dana pre smrti
Kadijević je preminuo 10. jula u 94. godini. Javnost je, pored odlaska ovog velikana, dodatno potresla i činjenica da je samo devet dana ranije, 1. jula, preminuo i njegov sin, dr Aleksandar Kadijević. On je bio redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan od vodećih regionalnih stručnjaka za istoriju arhitekture.
"Umro sam sa ćerkom i ženom"
O porodičnim tragedijama, Đorđe je govorio pre nekoliko godina.
- Moja ćerka je umrla od šećerne bolesti u 24. godini, a šest godina kasnije još strašnija bolest napala je moju ženu. Gubitak ćerke i žene označio je početak samoće, koja je nepodnošljiva. Moj sin se u međuvremenu oženio, odselio, osnovao svoju porodicu, i on, naravno, brine o meni. Ponosan sam na njega, on je moj kolega, profesor univerziteta, doktor nauka, šef katedre. Ali, ja sam umro zajedno sa mojom ćerkom i ženom. Već dvadesetak godina sebe ne računam u žive. Ne mogu biti srećan, niti se bilo čemu iskreno radovati. Niko ne može zameniti ono što je za mene bilo važnije od života. Ovo je simulacija života u stvarnosti, i ja na jedan mučan način trajem posle sebe- rekao nam je tada između ostalog.
Impresivna biografija
Njegov filmski uspon započeo je još šezdesetih godina prošlog veka, kada je brzo stekao veliko priznanje publike i kritike filmovima koji su hrabro pomerali granice tadašnje jugoslovenske kinematografije.
Svakako njegovo najpoznatije i najuticajnije ostvarenje jeste kultni horor "Leptirica" iz 1973. godine. Snimljen po motivima pripovetke Milovana Glišića "Posle devedeset godina", ovaj film je ostao upisan u istoriju kao prvi domaći horor, a i decenijama kasnije uživa kultni status na ovim prostorima.
Pored čuvene priče o Savi Savanoviću, iza sebe je ostavio bogat opus izuzetnih naslova. Među njegovim najznačajnijim delima izdvajaju se: "Praznik", "Pohod", "Darovi moje rođake Marije" i legendarna televizijska serija "Vuk Karadžić".
Njegove brojne televizijske drame i serije ostavile su neizbrisiv i dubok trag u domaćoj produkciji, pozicionirajući ga kao jednog od najvećih vizionara našeg filma.
