Komemoracija za Beti Đorđević okupila je porodicu, prijatelje i kolege kako bi izrazili poštovanje i sećanje na preminulu pevačicu.
Na događaju su se prisutni prisetili srećnih trenutaka provedenih sa Beti, izražavajući zahvalnost za njen doprinos umetnosti.
Porodica, prijatelji i saradnici Beti Đorđević danas su se okupili na komemoraciji pevačici kako bi joj odali počast. Njene kolege za govornicom se prisećaju lepih trenutaka sa Beti, a iako je bilo najavljeno da će njena unuka Kristina Đurić da govori na komemoraciji, došlo je do promene.
Peđa Milojević, ispred produkcije Beti Đorđević prvi je držao govor na komemoraciji.
- Nismo planirali da se ovde okupljamo ovim povodom, a to nije planirala ni Beti. Ako je neko bio pun života i planova to je bila ona. Ova komemoracija je zamišljena kao jedno lepo sećanje na Beti, a ne kao oficijelni govor. U naredna dva dana ćemo moći da saopštimo tačno vreme i mesto sahrane - rekao je on na početku, a onda je otkrio i da su se najavljeni planovi promenili.
- Iako je bilo najavljeno da će njena unuka Kristina Đurić danas govoriti na komemoraciji, danas neće biti tako. Za nju je danas ovo sve emotivno. Inače, Beti se posebno radovala poslednjih dana činjenici da je Kristina trudna, pa uzmite u obzir i tu okolnost - otkrio je on.
Danas su na komemoraciji došli prijatelji, kolege i poštovaoci njenog rada da izjave saučešće porodici i odaju počast pevačici.
Unuka o poslednjim danima Beti Đorđević
U razgovoru za „Blic“, sa njenom unukom Kristinom Đurić, pokušali smo da evociramo uspomene na Beti Đorđević, iako su rane od njenog odlaska još uvek sveže.
Kada ste se poslednji put čuli sa bakom?
– Ona je preminula u subotu, a nas dve smo se čule u četvrtak. Popričale smo na temu njenog nastupa koji je imala u petak uveče u RTS klubu. Trebalo je i ja da idem, međutim nisam bila najbolje zdravstveno, tako da sam ovog puta propustila to veče. Inače sam pratila svaki njen nastup i svaki koncert. Ostalo je da se čujemo za vikend, pošto je nama slava bila u utorak, čisto smo želele da preciziramo vreme kada će ona doći kod nas. U subotu se nismo čule jer ona uvek nakon nastupa odmara, a kada ja idem na njen nastup, čujemo se i sumiramo utiske, jer je to bilo uobičajeno za nas dve. Nekako sam tada rekla: “Neka ona u subotu odmori i čućemo se u nedelju.” U nedelju sam joj poslala poruku, ali ona nije odgovorila na Viber i eto...
Znali ste da nešto nije u redu?
– Ja sam to znala, zato što je ona meni uvek znala da odgovori u roku od pet minuta. Bukvalno, ne prođe pet minuta i odgovor stigne. Ja sam je u ponedeljak zvala u devet, pa zatim u deset, u jedanaest, u dvanaest, ali odgovora, nije bilo. Majka je pozvala i na fiksni telefon, ali... Ona je mene tešila sve vreme govoreći da sigurno nije ponela telefon sa sobom. Ali ja sam znala, gde god da je išla, uvek je nosila telefon... Čula sam se i sa suprugom i zamolila sam ga da, čim dođe, odmah ode do nje. Kada su otišli, imali su šta da vide. Nije se žalila nikad ni na šta. Beti je uvek, šta god da je bilo u njenom životu, uvek bila nasmejana i pozitivna i to je nas u stvari motivisalo.