"OTAC JE HTEO DA GA UBIJE, NIJE MU DAO DA BUDE PEVAČ" Komšije Halida Bešlića iz rodnog sela: "Čuvali smo ovce zajedno"

Halid Bešlić umro je u 71. godini života nakon borbe sa bolešću.

Halid Bešlić je odrastao u naselju Vrapci koja se nalazi nadomak Knežine.

U svakom selu je centar okupljanja ili kafana ili lokalna prodavnica. A ekipa emisije "Metar mog sela" nedavno je posetila njegovo rodno selo.

- Ja ga dobro pamtim kada smo momkovali, kada je oženio Sejdu, kada je pevao… - počeo je pred kamerama Blic televizije da nam nabraja jedan Halidov poznanik neke bitne momente iz života pevača, a na naše pitanje kakav je bio tada odgovara:

- Kada je prvu pesmu počeo da peva, otac mu je zabranio da bude pevač, hteo je da ga ubije. Otac i majka nisu dali. Robna kuća kada se radila, juli mesec je bio i ugrejalo i on pukne sekiricu u gredu i tada je otišao u pevače.

Drugi poznanik sa kojim smo imali priliku takođe da popričamo ispred lokalne prodavnice sa ponosom je istakao:

- Njega znaju odavde, ‘ajde da kažem, do Amerike. Gde god je trebalo da se on pokaže kao čovek pokazao se i takav je jednostavno...

- Za ovu džamiju je dao 20.000, ali su ga izradili - ubacio se drugi meštanin, a onda nastavio prvi:

- On je humanista, onaj veliki humanista u odnosu na drugi sve pevače, koji se nešto dižu. On je naš narodni, baš narodni čovek.

Halid je osnovnu školu završio u Knežini. Svakog dana je od svog sela Vrapci do Knežine putovao pešaka, pevajući i sanjajući velike snove.

- S brda kad je, a išlo se peške u školu, preko brda je pevao - kaže nam meštanin Knežine čiji je otac bio učitelj Halida Bešlića:

- Čuvao je ono TV reviju 30 godina, bio je članak u kom ga je Halid pomenuo.

O lepotama svog kraja Halid je često pevao u svojim pesmama i kroz iste je pokazivao svoju ljubav i neraskidivu vezu sa ovim krajem. Pa je baš to i razlog zbog kog su mnogi želeli da ponosno govore o Halidu.

- Moj brat je nastradao u saobraćajnoj nesreći, 40.000 je donirao za njega. 40.000 maraka je dao za njega, za mog bratića - kaže nam meštanin Knežine koji ne zaboravlja ovaj Halidov gest.

Meštani su vadili i telefone kako bi nam pokazali fotografije sa Hlidom sa raznih proslava pa smo zaključili da pevač nema problem da se lati mikrofona kad god je neko veselje, neka proslava.

- Ma kakvi, evo ti ga sedi, tu je, peva - pokazao nam je meštanin fotografiju u telefonu koju sa ponosom čuva. Zanimalo nas je da od meštana čujemo i kakav je Hlaid danas kada dođe u svoj rodni kraj, a jedan meštanin nam je odmah odgovorio:

- Ekstra. Nema boljeg. Isti kao što je bio oduvek. Nema nikakvog dizanja nosa, jednostavan kao što je i uvek.

Meštanin čiji je otac bio učitelj kaže da Halid ima u Vrapcima rođake, ali ne zna da li su oni tu.

- Ne znam da li je njegova familija sada tu, obično leti dođu, lepše vreme bude, a zimi su u Sarajevu, on ima četiri sestre.

U selu Vrapci imali smo priliku da sretnemo još jednog Halidovog druga, a na naše pitanje da li je odatle odmah nam je rekao:

- Ovde sam ja rođen. Čuvao sam ovce sa njim čoveče.

Zanimalo nas je da od njega čujemo kakav je bio Halid jer je on neko ko ga pamti od detinjstva.

- Pa dobar čovek. Dobar je Halid. Ne može biti bolji. Kao mali je bio dobar i fin dečko. Tada smo se svi mi družili. Ja sam posle radio u vodoprivredi i gde god je on gostovao ja sam dolazio i u Banjaluci i u Jajcu i u Konjicu i šta ja znam… - kaže ovaj meštanin a onda nam je ispričao i kako su ga jednom pirlikom kada je Halid pevao, a njega zagrlio, posle ljudi dolazili oko njega.

- I posle, okupio se narod oko mene, a neće njemu da priđe, pitaju kako se znamo, pa reko. "Mi smo zajedno odrasli, čoveče". Pevao je on putem, nije bilo asfalta, pa kaže najviše volim, otvorim prozor i zapevam, pa kad krenem, a tvoja majka pokojna kaže stane pa gleda, a ja pustim glas koliko mogu u onoj borovini.

Menadžer govorio o bolničkim danima

Njegov menadžer je govorio o pevačevim bolničkim danima i isticao da pevač ima nadu za izlečenje.

- Ide na bolje, on ima puno nade, imamo i mi, tako da doktori planiraju da ga malo puste kući. Dobro je reagovao na ovu terapiju koju su mu dali sad u bolnici. Čak imaju nameru da ga puste da ode kući, da se malo odmori od bolnice, pa će dalje doktori videti šta i kako, ali kako sada stvari stoje, to ide na bolje - rekao je Bešlićev menadžer za "Avaz".

Imao problem sa arterijama

Bešlić je pre nekoliko godina morao da promeni stil života kada se suočavao sa zdravstvenim problemima.

- Imao sam 125 kilograma pa 115, sada imam 105, 20 kilograma manje, i držim se tu, a trebalo bi da dođem na 90. Naglo sam se ugojio i to me je preopteretilo. Razlog skoka kilograma je to što sam prestao da pušim. Imao sam 125 kilograma pa 115, sada imam 105, 20 kilograma manje, i držim se tu, a trebalo bi da dođem na 90. Naglo sam se ugojio i to me je preopteretilo. Razlog skoka kilograma je to što sam prestao da pušim - ispričao je jednom prilikom Halid Bešlić za "In Magazin".