Njegova reč retko kada može da se čuje. Poznat je po tome da ne daje intervjue, ali i kada nema povoda o njemu je ima mnogo toga da se piše.
Pre više od godinu dana u emisji "TV lica kao sav normalan svet" Berček je ispričao neke stvari koje do sada o sebi nije. I danas se taj njegov intervju prepričava.
Počeo je od detinjstva pa nastavio ka studentskim danima i pehu koji mu je otac priredio.
- Mene su kad sam bio mali roditelji samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. Kada sam došao 1969. u Beograd sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme pa su bile stipendije. Ja sam imao tri - počinje priču Berček.
Ispričao je kako je tada imao više para on kao student nego njegov otac penziju.
- I ja posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupim polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže:
- Čime si ovo došao?
- Autom.
- Čiji je ovo auto?
- Moj.
- A ne može to tako.
I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam naši pšrijatelji. Ali svbe je bilo službeno - Druže saobraćajnu pokaži...
Kažu mom ocu:
- Lalo, njegov je lepo piše ovde.
- Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira.
Tada je počeo sam da zarađuje, a pre toga je, zbog siromaštva bio neuhranjeni dečak koji ni u školu nije mogao da se upiše.
U nastavku, u galeriji pročitajte šta kaže o "Filmovima nacionalna klasa" i "Ko to tamo peva", zašto je mucao, kao i o njegovom učešću u politici, o svojoj deci i zašto se još od studentskih dana nije poklonio publici.
