Kod starijih generacija u Srbiji još uvek su prisutna jaka uverenja poput one da je "Žensko dete - tuđa kuća".
Uspostavljena tradicija govori da žene udajom gube pravo na nasledstvo u porodici i stvaraju svoju novu porodicu bez pomoći roditelja.
U mnogim delovima Srbije još uvek se može čuti stara izreka: "Žensko dete - tuđa kuća". Ovo uverenje, po kojem se žene udajom odriču prava na imovinu, prenosilo se s generacije na generaciju. Ipak, iako i dalje u pojedinim delovima zemlje ima snažnu tradiciju, na svu sreću polako počinje da se menja - posebno u porodicama gde mlađe generacije preispituju stare običaje
Kako je to nekada izgledalo i kako se i danas u mnogim ruralnijim područjima širom Srbije izgleda, objašnjava Rumena Milosavljević, domaćica iz sela Korman kod Aleksinca. Ona je svoje iskustvo i viđenje običaja otvoreno podelila u okviru Kampanje "Koliki je moj deo?", koju vodi Žensko udruženje kolubarskog okruga i Koalicija za ravnopravno nasleđivanje.
"Žensko dete čim se rodi, to se smatra da je tuđa kuća"
"Žensko dete čim se rodi, to se smatra da je tuđa kuća. Uda se i stvara svoju novu porodicu i tamo bude. To je oduvek tako, znam i baba mi pričala i sve to. Znači žensko dete odmah je tuđa kuća i to je to. Znaš kad se udaš, dobiješ njivu i to je to. Miraz taj neki nosiš sa sobom i to je to. Nemaš više prava ni na šta. To ne može, ja mislim, još dugo da se iskoreni", govori Rumena pa dodaje:
"Možda sad ove generacije, moje ćerke, naše ćerke, drugačije su. Ja kažem, kritikuju me u mnogim stvarima, baš me kritikuju i dobro im ide. Vidim ja da su tu sad zetovi više uključeni, čak i oko dece, prevlače ih, kupaju dok su one na poslu. Znaju i da nahrane, što moj muž to nikad nije znao, ni prišao".
"Ovo je žalosno"
Video snimak ubrzo se proširio društvenim mrežama, izazvavši bezbroj različitih i oštrih komentara. Mnogi korisnici su izrazili svoje nezadovoljstvo ovakvim običajima i načinom na koji se i dalje u nekim sredinama tretira žensko dete:
"Moje ćerke nisu i nikada neće biti 'tuđa kuća'", piše jedna korisnica.
Druga dodaje: "E ovo je žalosno. To vreme je prošlost. Sa novim generacijama dolazi i novi mentalitet. Na sreću."
Pojedini komentari ističu pozitivne promene u porodičnim ulogama:
"U komšiluku dekica brine o dvoje unučadi (5 i 2), jer snajka i sin rade. Naklon do poda. Ali uvek su pitanja – 'a što snajka ide na posao, zar joj deca nisu bitnija? Ej, bruke, svekar presvlači pelene'. Nisam mentalno zdravijeg i srećnijeg deku upoznala."
"Tata me je više puta isterivao iz kuće"
Jedna žena je podelila svoje lično iskustvo, koje pokazuje da su, nažalost, ovakva uverenja u nekim delovima Srbije i dalje prisutna:
"Bila sam u depresiji, tokom korone ostala bez posla, a posle me je stanodavac izbacio zbog Rusa. Živela sam kod mojih i to se zbog svega oteglo na tri godine. Tata me je više puta isterivao iz kuće i naglašavao da živim u tuđoj kući", ispričala je ona.
"Ovo treba zakonom zabraniti"
Neki korisnici pozivaju na zakonske promene:
"Ovaj narativ mora biti izbrisan i zakonom zabranjen. To je jedan od nehumanih načina na koji su tretirana i još uvek se u nekim sredinama tretiraju ćerke, a posledice su dalekosežne."
Komentari jasno pokazuju koliko su stara uverenja i dalje prisutna, ali i da se stavovi polako menjaju, posebno u porodičnim odnosima i kod mlađih generacija.
Rodna ravnopravnost u Republici Srbiji garantovana je Ustavom, a njeno ostvarivanje uređeno je kroz različite zakonske mere i strategije. Nasilje u porodici, kome su pre svega izložene žene i devojčice, predstavlja krivično delo, a diskriminacija na osnovu pola je zabranjena. Ulaganje u rodnu ravnopravnost je više od zakonske obaveze; to je strateška odluka sa dugoročnim koristima za dobrobit i prosperitet društva.
Uprkos naporima da se unapredi zakonski okvir, strukturne neravnopravnosti i dalje su prisutne u Srbiji, poput rodne neravnopravnosti u obrazovanju i na tržištu rada. Na žene negativno utiču razlike u platama, dok su nesrazmerno više pogođene siromaštvom i neplaćenim radom u kući. Žene takođe čine većinu žrtava nasilja u porodici, uključujući i osobe koje su ubijene u porodičnom nasilju.
