Izumeo ju je 1870. godine jedan od tvoraca prve pisaće mašine Kristofer Lejtam Šols.
Šols je bio novinar, političar i pronalazač iz Milvokija.
On je prvu pisaću mašinu razvio zajedno sa Semjuelom V. Sulom, Džejmsom Densmorom i Karlosom Glidenom, koju su patentirali 1868. godine. Prva tastatura ove pisaće mašine podsećala je na klavir i napravljena je tako da je imala dva reda, a slova su bila poređana po engleskom alfabetu.
Grupa pronalazača je bila sigurna da će to biti najefikasniji raspored, ali nije bila u pravu.
Jedna teorija kaže da je Šols morao da redizajnira tastaturu zbog mehaničkih nedotataka prvih pisaćih mašina, koje su se malo razlikovale od modela najčešće viđenih u antikvarnicama i na buvljacima. Poluga za kucanje koja povezuje taster i slova visila je tokom rada ispod papira. Ako bi korisnik brzo otkucao niz slova čije su poluge blizu jedna drugoj, delikatna mašina bi se zaglavila. Zato je navodno Šols redizajnirao raspored kako bi razdvojio najčešće sekvence slova u engleskom jeziku i napravio danas poznati raspored koji počinje slovima QWERTY.
Međutim, razvoj QWERTY sistema kao odgovor na mehaničke greške, doveden je u pitanje od strane japanskih naučnika Koiči Jasuoke i Motoko Jasuoke sa Kjoto Univerziteta. Operatori su smatrali da ih abecedni raspored zbunjuje i da je neefikasan za prevođenje Morzeove azbuke.
Oni sugerišu da je tastatura pisaće mašine evoluirala tokom nekoliko godina zahvaljujući sugestijama od strane ovih telegrafskih operatera. Naučnici kažu da je daktilograf postojao pre tastature i da Šols sigurno ne bi imao nameru da uspori daktilografe.
Kada se pojavila prva generacija računarskih tastatura, nije više bilo nekog tehničkog razloga da se koristi QWERTY sistem - računari se nisu zaglavljivali. Ali milioni ljudi su naučili da kucaju na QWERTY tastaturama. Postala je zaista sveprisutna u zemljama koje koriste latinicu.
