Podizanje ruke i zahvaljivanje vozaču na pešačkom prelazu predstavlja mali, ali značajan gest međuljudske pažnje
Psihološka istraživanja pokazuju da ovakvo ponašanje najviše povezuju sa osobinom ljubaznosti i empatije
Mnogi ljudi gotovo instinktivno podignu ruku i zahvale se vozaču koji se zaustavi na pešačkom prelazu. Iako vozač time samo ispunjava svoju zakonsku obavezu, taj mali znak zahvalnosti za neke predstavlja mnogo više od obične ljubaznosti.
Psiholozi već godinama proučavaju ovakve svakodnevne postupke, a istraživanja pokazuju da iza tog jednostavnog pokreta može da se krije mnogo dublje značenje - način na koji osoba doživljava druge ljude, koliko primećuje njihove postupke i koliko je sklona empatiji.
Jedna od osobina koja se najviše povezuje sa ovakvim ponašanjem jeste ljubaznost, odnosno prijatnost, jedna od pet velikih dimenzija ličnosti poznatih kao model "Velikih pet" (Big Five), koji su razvili psiholozi Pol Kosta i Robert MekKrej.
Ova osobina obuhvata saradnju, empatiju, poverenje i sklonost ka altruizmu.
Istraživanje objavljeno 2016. godine u časopisu "Personality and Social Psychology Bulletin", koje su sproveli Mera Habasi, Vilijam Grasijano i En Huver sa Univerziteta Perdju, pokazalo je da je upravo ljubaznost osobina koja je najviše povezana sa emocionalnim reakcijama prema ljudima kojima je potrebna pomoć.
U tri eksperimenta sa više od 400 učesnika istraživači su utvrdili da osobe sa izraženom ljubaznošću češće osećaju empatiju i tu emociju pretvaraju u konkretna prosocijalna ponašanja, poput volontiranja ili doniranja.
Mali gest koji pokazuje odnos prema drugima
Psiholozi ovakve postupke nazivaju prosocijalnim ponašanjem niskog troška. Reč je o malim, spontanim gestovima koji od osobe ne zahtevaju veliki napor, vreme ili materijalnu žrtvu, ali mogu da pokažu kako se ona odnosi prema ljudima oko sebe.
Istraživanje objavljeno u časopisu "Nature Scientific Reports" 2023. godine, koje je proučavalo svakodnevnu saradnju u osam kultura na pet kontinenata, pokazalo je da ljudi širom različitih društava često reaguju na znakove pomoći i saradnje.
Kada neko uradi mali gest za drugu osobu, reakcija zahvalnosti može biti način da se ta vrsta ponašanja dodatno podstakne i održi u zajednici.
Zahvalni ljudi primećuju i najmanje znakove pažnje
Još jedan važan pojam u psihologiji jeste takozvana dispoziciona zahvalnost - stabilna osobina ličnosti koja utiče na to koliko je neko sklon da primećuje i ceni pozitivne stvari u svakodnevnom životu.
Psiholozi Robert Emons i Majkl MekKalou proučavali su ovu osobinu u istraživanju objavljenom 2003. godine u časopisu "Journal of Personality and Social Psychology".
Njihovi rezultati pokazali su da ljudi koji imaju izraženiju zahvalnost češće primećuju male postupke pažnje i imaju bolje emocionalno i društveno blagostanje.
Upravo zbog toga osoba koja podigne ruku vozaču koji je stao možda ne razmišlja o tome da li je vozač samo uradio ono što mora, već prepoznaje njegov postupak kao trenutak međusobnog uvažavanja.
Mozak različito registruje trud drugih ljudi
Istraživanja iz oblasti neuroznanosti pokazala su da zahvalnost nije samo društvena navika, već da ima veze i sa načinom na koji mozak obrađuje takve situacije.
Studije funkcionalnog snimanja mozga pokazale su da osećaj zahvalnosti aktivira prednji deo cingularnog korteksa i medijalni prefrontalni korteks - regije povezane sa društvenim razumevanjem, moralnim procenama i osećajem nagrade u međuljudskim odnosima.
Istraživanje objavljeno u časopisu "PLOS One" 2015. godine, koje je predvodio Glen Foks, pokazalo je da se nivo zahvalnosti povezuje sa aktivnošću u tim delovima mozga.
Druga studija, objavljena u časopisu "The Journal of Neuroscience" 2018. godine, pokazala je da postoje individualne razlike u tome koliko snažno ljudi primećuju trud drugih. Neki ljudi intenzivnije registruju čak i male postupke pomoći.
Istraživači su utvrdili da određeni deo mozga u prednjem unutrašnjem području kombinuje dve informacije - koliko je druga osoba uložila truda i koliko smo mi od toga imali koristi. Na osnovu toga nastaje osećaj zahvalnosti.
Jedan trenutak pažnje prema drugoj osobi
Psiholozi navode da je za ovakav gest potrebna i sposobnost sagledavanja situacije iz ugla druge osobe.
Zahvaliti se vozaču znači na kratko primetiti da se iza volana nalazi druga osoba, prepoznati njen postupak i odgovoriti na njega. Taj proces se u psihologiji naziva "preuzimanje perspektive" - sposobnost da razumemo tuđe ponašanje i namere.
Istraživanja Roja Baumejstera o samokontroli ukazuju da ljudi koji bolje regulišu svoje emocije češće ostaju prisutni u kratkim svakodnevnim susretima, umesto da kroz njih prolaze automatski i bez pažnje.
U socijalnoj psihologiji, zahvaljivanje vozaču može se posmatrati i kao oblik pozitivnog podsticaja. Kada neko prepozna tuđi gest saradnje, on jača osećaj uzajamnosti i doprinosi prijatnijoj atmosferi u zajedničkim prostorima.
Iako traje samo nekoliko sekundi, podizanje ruke vozaču na pešačkom prelazu može da otkrije mnogo o načinu na koji osoba vidi druge ljude i koliko pažnje poklanja malim trenucima međusobnog poštovanja.
(Info bae)
