Britanka, kojoj je virus napao mozak, zaboravila je ceo svoj dotadašnji život, uključujući i porodicu i prijatelje, bila je ubeđena da se upravo vratila s Meseca i da živi u 1860. godini, ali je doživela čudesni oporavak.
Viki Harknes iz Karlajla (Engleska) dobila je encefalitis, zapaljenje zbog koga mozak otiče, nakon što se inficirala virusom gripa.
- Uvek sam bila zdrava i u dobroj fizičkoj kondiciji, ali sve se promenilo u martu 2016. Počelo je sa umorom i mislila sam da ću dobiti grip, a Šona (Vikina životna saputnica) je mislila je da sam u depresiji, jer sam prestala da se smejem - seća se mlada žena.
Počela je da zaboravlja, a posle nedelju dana usledili su epileptični napadi.
- Posle prvog napada Šona me je pitala šta se dogodilo, a ja sam joj odgovorila: "Upravo sam se vratila s Meseca". Zaista sam verovala da sam bila tamo - kaže Viki.
U bolnici u Karlajlu utvrđeno je da ima zapaljenje mozga i prebačena je u Kraljevsku bolnicu "Viktorija" u Njukaslu.
- Nisu znali šta je uzrok, ali su ustanovili da moj organizam proizvodi previše belih krvnih zrnaca. Mislim da je sve krenulo od gripa i da se moj organizam borio protiv virusa - kaže ona.
U bolnici joj se stanje još više pogoršalo: organi su počeli da otkazuju, tako da je uvedena u veštačku komu. Lekari su upozorili porodicu i prijatelje da budu spremni na najgore. Rekli su im da će možda biti ozbiljna hendikepirana i da "verovatno neće biti ista osoba".
Kada se probudila, kratkoročna memorija je nestala i bila joj je potrebna nega 24 sata dnevno.
- U početku nisam mogla da govorim. Kao da sam se pretvorila u zombija, a Šoni su rekli da će verovatno morati da me smesti u dom - kaže Viki.
Međutim, stanje joj se, malo-pomalo, poboljšavalo.
- Bilo je tako čudno. Znala sam da su mi određeni ljudi prijatleji i porodica, jer sam prema njima nešto osećala, ali nisam tačno znala ko su. Znala sam i da volim Šonu, mada nisam bila sigurna ko je ona - kaže Viki.
Mlada žena nije mogla da kontroliše fiziološke potrebe i govorila je čudne stvari. Kada su je lekari pitali koja je godina, odgovorila je: 1860.
Kada bi nešto zapisala u dnevnik, to bi do sutra već zaboravila. Nije se sećala ničega iz detinjstva.
- Kao da mi je neko obrisao sećanje. Nekada sam svirala gitaru i pisala pesme, ali sada to više nisam umela - kaže ona.
U oktobru 2016. desio se preokret, kada je htela da uđe u autobus ispred kuće, a zadesila se u samoposluzi 15 minuta dalje. U suzama je pozvala Šonu da dođe po nju.
- Odlučila sam da treniram mozak. Koristiću navigaciju da bih stigla da odredišta, a onda ću malo-pomalo početi da se oslanjam na sebe i učiti sve što sam zaboravila - kaže ona.
Uspomene su počele da se vraćaju, ali bile su potpuno zbrkane.
Viki je rešila da ponovo izgradi svoju ličnost: ponovo je naučila da svira gitaru, izvodila pse u šetnju i planinarila.
Odlučila je da ponovo trenira umetničko klizanje, što je radila u detinjstvu. Kada ju je drugarica odvela na klizalište, odmah je počela da pravi piruete.
- Dok sam to radila, navrle su uspomene. Setila sam se kako sam kao dete osvajala medalje.
Našla je trenera i učestvovala je na Britanskom prvenstvu u umetničkom klizanju u kategoriji "pre bronze" održanom u Šefildu u aprilu, samo tri godine nakon što je bila u bolnici. Pored klizanja, završila je obuku za vaspitače i ponovo radi kao instruktor za fizičke aktivnosti na otvorenom.
Uprkos dostignućima, koja su za divljenje, kaže da joj se pamćenje još nije u potpunosti vratilo i da se ne seća venčanja sa Šonom.
- Pokazala mi je fotografiju mojih deveruša i njenog kuma i imam osećaj kao da počinjem da se prisećam. Sigurna sam da će mi se sećanje vratiti - kaže Viki, koja potvrđuje da se nikad ne treba predavati.
