"Kafić pogrešnih porudžbina" u Japanu pruža jedinstveno iskustvo
U ovom kafiću rade osobe sa demencijom zbog čega gosti nikada ne znaju šta će dobiti
U svetu koji je opsednut brzinom i savršenstvom, mali kafić u Japanu pokazuje da gostoprimstvo može da znači nešto sasvim drugo – i to na krajnje nesvakidašnji način.
"Kafić pogrešnih porudžbina", smešten u Sengavi u Tokiju, privukao je pažnju širom sveta jer greške ne doživljava kao problem. Naprotiv, one su ovde suština celog iskustva. Razlog za to leži u činjenici da goste u ovom kafiću poslužuju zaposleni sa demencijom.
Gosti nikada ne znaju šta će im konobar doneti
To znači da umesto poručene kafe radnik može doneti čaj, a desert koji očekujete može biti drugačiji od onog koji ste tražili. Ipak, u ovom kafiću takve situacije se ne ispravljaju - one su sastavni deo koncepta koji empatiju stavlja ispred efikasnosti.
Posetioci su unapred obavešteni da su strpljenje i razumevanje neizostavan deo posete, a mnogi odlaze sa nečim vrednijim od samog obroka – sa obnovljenim osećajem ljudske povezanosti.
Da bi osoblju olakšao svakodnevne zadatke, kafić koristi promišljene koncepte. Tako se, umesto brojeva stolova, koriste različite boje cveća, što zaposlenima sa problemima pamćenja olakšava snalaženje. A rad u stvarnom okruženju pomaže im da ostanu društveno angažovani i zadrže snažan osećaj svrhe.
Kafić radi povremeno
Umesto da funkcioniše stalno, kafić radi kao mesečni "pop-ap", tj. radi povremeno u zajedničkim prostorima, poput Orange Day Sengawa.
Koncept postoji od 2017. godine i od tada inspiriše slične inicijative širom sveta.
Kafić je nedavno ponovo dospeo u fokus javnosti nakon što je indijska influenserka Akankša Monga podelila svoje iskustvo, opisujući posetu kao jedno od najznačajnijih koje bi trebalo uvrstiti u plan putovanja po Japanu.
"Dirljivo"
Reakcije na društvenim mrežama bile su izuzetno tople, a korisnici su ovaj koncept nazivali "prelepim", "dirljivim" i "jednom od najoriginalnijih ideja ikada".
"Kafić pogrešnih porudžbina" na suptilan način podseća da inkluzivnost nije milosrđe, već poštovanje.
Prihvatajući nesavršenost, pokazuje kako društvo može da stvori prostor za dostojanstvo, saosećanje i osećaj pripadnosti, čak i u naizgled jednostavnim činovima poput zajedničkog obroka.
(News Karnataka)
