Arheolozi su tokom rutinskih istraživanja u Jerusalimu otkrili veliki podzemni tunel, čija svrha i poreklo ostaju nepoznati.
Sistem tunela proteže se više od 45 metara i zadivljuje dimenzijama, što ukazuje na ozbiljnu organizaciju i trud pri njegovoj izgradnji.
Arheolozi koji su sprovodili rutinska istraživanja pre početka nove gradnje na području kibuca Ramat Rahel u Jerusalimu očekivali su uobičajeni nalaz – nekoliko ulomaka keramike ili ostatke drevnog zida. Umesto toga, naišli su na otkriće koje ih je ostavilo bez odgovora i otvorilo novu istorijsku zagonetku.
Tokom iskopavanja pronašli su stepenište koje vodi duboko pod zemlju, ka golemom sistemu tunela isklesanih u čvrstoj steni. Tunel se proteže više od 45 metara, dok su pojedini prolazi visoki čak pet metara i široki oko tri metra. Ko ga je izgradio, kada je nastao i koja je bila njegova prava svrha, zasad niko ne može sa sigurnošću da kaže.
"Tunel još nije otkrio sve svoje tajne"
Rukovodioci iskopavanja iz Izraelske uprave za antikvitete, Sivan Mizrahi i Zinovi Matskevič, opisali su trenutak otkrića kao potpuno neočekivan.
"Iskopavanja smo sprovodili na relativno kamenitom i otvorenom terenu kada smo iznenada naišli na prirodnu krašku šupljinu", naveli su u zvaničnom saopštenju. "Na naše veliko iznenađenje, kako su radovi napredovali, ta šupljina se pretvorila u dugačak tunel. Delovi su i dalje urušeni, tako da tunel još nije otkrio sve svoje tajne".
Istraživače zapanjile dimenzije podzemnog sistema
Razmere celog poduhvata ostavile su arheologe bez reči. Već sam način isklesavanja tunela ukazuje na to da je reč o projektu koji je zahtevao ozbiljnu organizaciju, veliki broj radnika i precizno planiranje.
"Jasno je da su oni koji su isklesali ovaj tunel uložili ogroman trud, pažljivo planirali radove i raspolagali sposobnostima i resursima potrebnim za ostvarenje takvog cilja", istakli su arheolozi.
Međutim, ono najvažnije i dalje ostaje potpuna nepoznanica – čemu je tunel zapravo služio.
Prva teorija brzo odbačena
Istraživači su isprva pretpostavili da je tunel možda bio deo drevnog akvadukta ili sistema za snabdevanje vodom, kojim su stanovnici tog područja dolazili do izvora pijaće vode. Međutim, detaljna geološka analiza ubrzo je pokazala da u blizini nema podzemnog izvora vode.
Dodatnu sumnju izazvala je činjenica da zidovi tunela nisu obloženi malterom ili žbukom, što je bila uobičajena praksa kod drevnih vodovodnih sistema kako bi se sprečilo curenje vode.
Nakon toga razmatrana je mogućnost da je podzemni prostor imao poljoprivrednu ili industrijsku namenu, ali ni za takvu pretpostavku nisu pronađeni konkretni dokazi. Tokom istraživanja nisu otkriveni artefakti niti objekti koji bi upućivali na proizvodnju, skladištenje ili obradu materijala.
Najizglednija teorija vodi ka vađenju kamena
Trenutno se najverovatnijom smatra pretpostavka da je tunel iskopavan kako bi se došlo do sloja krede pogodnog za vađenje građevinskog kamena ili proizvodnju kreča.
Arheolozi navode da je unutar sistema pronađen ventilacioni otvor, dok su na podu ostali tragovi isklesanog materijala. Upravo ti detalji upućuju na praktičnu i radnu svrhu prostora.
Ipak, ni ta teorija zasad nije potvrđena. Moguće je i da je ceo projekat ostao nedovršen i da tunel nikada nije priveden konačnoj nameni.
Ni starost tunela nije moguće odrediti
Dodatnu misteriju predstavlja činjenica da tokom iskopavanja nije pronađen nijedan predmet koji bi pomogao u određivanju starosti tunela.
"Starost tunela takođe predstavlja misteriju za nas jer nije pronađen čak ni najmanji predmet koji bi mogao da ukaže na vreme njegovog nastanka", objasnili su arheolozi.
Ipak, položaj nalazišta daje određene tragove. Tunel se nalazi svega nekoliko stotina metara vazdušne linije od dva važna arheološka lokaliteta. Jedan od njih je javna građevina iz gvozdenog doba, odnosno perioda Prvog hrama, u naselju Arnona. Drugi je Tel Ramat Rahel, lokalitet na kojem su pronađeni tragovi naseljavanja od gvozdenog doba pa sve do islamskog perioda.
Zbog blizine tih nalazišta istraživači pretpostavljaju da bi tunel mogao biti star između 2.500 i 3.000 godina. Ali konačni dokaz još uvek je skriven ispod zemlje.
"Ponekad i mi ostanemo zapanjeni"
Arheolog Izraelske uprave za antikvitete Amit Re'em izjavio je da ovakva otkrića pokazuju koliko je istorija Jerusalima još uvek neistražena.
„Ovo otkriće pridružuje se mnogim drugim nalazima koji svakodnevno izlaze na videlo širom grada, iz sata u sat“", rekao je Re'em. "Obično imamo objašnjenje za ono što pronađemo, ali ponekad, kao u ovom slučaju, ostanemo zapanjeni i zadivljeni."
Dok istraživanja i dalje traju, ogroman podzemni tunel ispod Jerusalima ostaje jedna od najvećih novih arheoloških zagonetki u regionu – tajanstveni prolaz čija bi prava svrha mogla zauvek ostati skrivena u dubinama stene.
(Klik.hr)
