Tomislav Birimiša je izvanredan mladić iz Dubrovnika koji trenutno studira medicinu i hemijsko inženjerstvo istovremeno.
Iako je završio prethodne studijske godine sa prosekom 5,0, nastavlja da prati svoje interese i istražuje nove oblasti znanja.
Često se može čuti da u Hrvatskoj nema dovoljno pametnih ljudi, ali i da na fakultetima ostaje sve više slobodnih mesta. Ipak, primer Dubrovčanina Tomislava Birimiše pokazuje da među mladima i dalje ima izuzetnih pojedinaca, spremnih na velike izazove.
Tomislav Birimiša je treći put brucoš. Nakon završene Klasične gimnazije u Dubrovniku, u Zagrebu je prvo upisao molekularnu biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu. Sve ispite prve godine položio je s prosekom 5,0, ali je ubrzo shvatio da mu je to područje preusko.
Nakon molekularne biologije prešao je na hemijsko inženjerstvo, koje mu se, kako kaže, izuzetno dopalo. Ipak, ni tu nije stao.
– Između semestara sam odlučio da mi biomedicinsko područje takođe veoma odgovara, a hemija mi se jako sviđa. Hemijsko inženjerstvo mi je odlično, ali želeo sam i medicinu. Sad sam po treći put brucoš, upisao sam medicinu paralelno s hemijskim inženjerstvom. Biću prva godina medicine i druga hemijskog inženjerstva – rekao je Tomislav.
Završio s prosekom 5,0
Prvu godinu hemijskog inženjerstva završio je s prosekom 5,0, a na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet bio je prvi, zajedno s još jednim kolegom.
Njegova bivša razredna iz Klasične gimnazije Dubrovnik, Mirjana Žeravica, ističe da Tomislavov uspeh nije samo u ocenama.
– To što je imao 5,0 na molekularnoj biologiji, 5,0 na hemiji i što je upisao medicinu te najbolje rešio prijemni, to je jedna stvar. Ali ta lakoća i sloboda da promeni nešto u čemu je dobar pokazuje da nema problem s egom. Ta čežnja za znanjem i sloboda, to je Tomislav Birimiša. Na to sam ponosna, rekla je Žeravica.
Istovremeno studiranje medicine i hemijskog inženjerstva, dva izuzetno zahtevna fakulteta, za Tomislava je pre svega pitanje dobre organizacije i stalnog učenja.
– Mislim da ću uspeti, ako mi profesori izađu u susret, posebno što se tiče laboratorijskih vežbi, da mogu da pređem iz jedne grupe u drugu. Pitanje je trenutka kad će mi se poklopiti praktikum iz hemije i medicine u isto vreme. Ne mogu to tražiti, ali nadam se da će mi izaći u susret – rekao je.
Raduje se učenju
Dodaje da ga čeka puno učenja, ali da se tome raduje. Podršku ima i u porodici. Njegova majka, Ankica Matić, ne skriva emocije.
– On je vrlo uporan i željan znanja. Motivira ga to da bude dobar, da bude najbolji ako može. Kao majka, posmatram to i jako sam srećna i ponosna. Toliko da nemam reči kojima bih to izrazila – rekla je.
Iako izuzetno uspešan student, Tomislav za sebe kaže da živi kao i većina njegovih vršnjaka. Leto je proveo radno, a uz studije se bavi i sportom.
– U Zagrebu treniram veslanje, veliki pozdrav PMF veslanju. To je jako dobra ekipa, bez veslanja ne bih izdržao. Ta fizička aktivnost i putovanja s njima puno mi znače. Držao sam i instrukcije, član sam dve studentske udruge, a leti radim. Imam 20 godina i želim da radim, tako se finansiram u Zagrebu. Uz to primam i stipendiju od 200 eura, što puno pomaže – rekao je.
Svima koji se na svom obrazovnom putu susreću s nesigurnostima i lošim ocenama, Tomislav šalje ohrabrujuću poruku. Otkriva da je u osnovnoj školi iz matematike imao trojku.
– Danas mogu reći da sam super student, da imam dobre ocene i da mi je dobro na fakultetu, a imao sam loše ocene u osnovnoj školi. To može nekoga podstaći. Ako se neko oseća loše u tom trenutku, kasnije će se pronaći u nečemu. Uvek možete napredovati i ići dalje – rekao je.
Loše ocene ne smeju biti trajna etiketa
Dodaje da loše ocene u ranom dobu ne bi smele biti trajna etiketa.
– Kad neko ima loše ocene u osnovnoj školi, često se kaže da nije za školu. To je ružna impresija i ne bi trebalo da bude tako – poručio je.
Teško je ne biti ponosan na Tomislava Birimišu.
(Djaka city)
