Preterano korišćenje deterdženta pravi još veći problem, pa se savetuje upotreba male količine i pridržavanje uputstva za pranje
Važnu ulogu imaju enzimski deterdženti koji ciljano razgrađuju uzročnike neprijatnih mirisa, za razliku od običnih deterdženata
Svima koji redovno vežbaju poznat je trenutak kada sportska odeća, čak i nakon pranja, zadrži neprijatan miris znoja. Deluje kao da se miris "uvukao" u tkaninu i da ga ništa ne može potpuno ukloniti. Međutim, stručnjaci tvrde da problem nije sam znoj, već ono što se dešava kada se spoji sa bakterijama, ostacima deterdženta i ćelijama kože koje ostaju zarobljene u vlaknima odeće.
Zapravo, sam znoj gotovo da nema miris, jer se u najvećoj meri sastoji od vode i minerala. Problem nastaje kada dođe u kontakt sa bakterijama na koži, posebno u predelu pazuha, gde toplota i vlaga stvaraju idealne uslove za razvoj neprijatnih mirisa. Dodatni problem predstavljaju ostaci deterdženta koji se vremenom nakupljaju u tkanini, naročito kod sportske odeće od sintetičkih materijala. Stručnjaci za održavanje tekstila zato upozoravaju da klasično pranje često nije dovoljno.
Umesto agresivnog dodavanja većih količina deterdženta, preporučuje se potpuno drugačiji pristup — kombinacija svežeg vazduha, sunčeve svetlosti i enzimskih deterdženata.
Korak po korak
Prvi korak je često i najjednostavniji: odeću treba ostaviti nekoliko sati na svežem vazduhu. Sunčeva svetlost deluje kao prirodni dezinfekciono sredstvo i može pomoći u razgradnji dela bakterija odgovornih za neprijatne mirise, prenosi Reader’s Digest. Upravo zato mnogi stručnjaci preporučuju da se sportska odeća, kad god je to moguće, suši napolju umesto u zatvorenom prostoru ili u sušilici.
Posebno važnu ulogu imaju enzimski deterdženti. Reč je o formulama koje sadrže specifične enzime, odnosno proteine koji razgrađuju organske spojeve poput znoja, bakterija i masnoća. Za razliku od klasičnih deterdženata, oni ciljano deluju na izvore mirisa umesto da ih samo "prekriju" prijatnim mirisom.
Stručnjaci savetuju da se najproblematičniji delovi odeće, poput pazuha ili kragne, pre pranja tretiraju enzimskim sredstvom ili stikom za uklanjanje mrlja. Tek nakon toga odeću treba staviti u veš mašinu. Važno je i pridržavati se uputstava na etiketi. Temperatura i program pranja treba da odgovaraju vrsti tkanine, jer previsoka temperatura može oštetiti elastična vlakna sportske odeće i dodatno „zaključati“ neprijatne mirise u materijalu.
Nikako ne pravite ovu grešku
Jedna od najčešćih grešaka je preterivanje sa deterdžentom. Iako mnogi veruju da će više sredstva značiti i čistiju odeću, stručnjaci upozoravaju da bi efekat mogao biti potpuno suprotan. Višak deterdženta ostaje u vlaknima, privlači prljavštinu i stvara sloj u kojem se bakterije još lakše zadržavaju. Zato se preporučuje korišćenje male količine deterdženta, često svega jedne do dve kašike, u zavisnosti od količine veša.
Nakon pranja, odeću je najbolje ponovo sušiti na otvorenom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Kombinacija svežeg vazduha i UV zraka dodatno pomaže uklanjanju neprijatnih mirisa, a tkanina ostaje svežija nego nakon klasičnog sušenja u zatvorenom prostoru.
Uklanjanje mirisa znoja samo je pitanje pravilnog pristupa. Ponekad upravo jednostavne stvari poput vazduha, sunca i manje količine deterdženta daju bolje rezultate od najskupljih mirisnih dodataka za veš.
(Jutarnji.hr)
