Većina ljudi pri izboru kabine u javnom toaletu bira one u sredini, zbog psihološkog efekta preferencije centralnih opcija
Ipak, muškarci češće biraju kabine bliže vratima, dok žene preferiraju one udaljenije, ali većina i dalje bira sredinu
Korišćenje javnog toaleta mnogima nije prijatno iskustvo, posebno kada treba izabrati jednu od nekoliko kabina. Ako sve na prvi pogled deluju slično, većina ljudi ipak ima određenu naviku – a istraživanja su pokazala da izbor često nije slučajan.
Psiholozi ovaj obrazac nazivaju "preferencijom centralnosti". Kada se ljudima ponudi više sličnih opcija poređanih u nizu, često će izabrati onu koja se nalazi u sredini. Isti obrazac primećen je i kada je reč o kabinama u javnim toaletima.
Većina ljudi bira sredinu
Jedno istraživanje iz 1995. godine, objavljeno u časopisu Psychological Science, bavilo se upravo načinom na koji ljudi biraju između gotovo identičnih opcija. Psiholog Nikolas Kristenfeld posmatrao je, između ostalog, korišćenje četiri kabine u javnom toaletu.
Tokom 10 nedelja pratio je koliko se često menja toalet papir u svakoj od kabina. Rezultati su pokazali da je oko 60 odsto potrošenih rolni dolazilo iz srednjih kabina, dok je oko 40 odsto bilo iz krajnjih. Drugim rečima, srednje kabine koristile su se znatno češće nego one na krajevima.
Da li je onda prva kabina najčistija?
Upravo zbog ovakvog ponašanja nastala je popularna pretpostavka da bi prva kabina u nizu mogla biti najbolji izbor. Logika je jednostavna: ako ljudi uglavnom biraju sredinu, krajnje kabine trebalo bi da budu manje korišćene, pa samim tim možda i čistije.
Filip Tierno, klinički profesor na odseku za patologiju na NYU Langone Health u Njujorku, navodi da su istraživanja zaista pokazala da ljudi često izbegavaju kabine koje se nalaze napred i biraju one u skrovitijem delu toaleta.
Međutim, manje korišćenja ne znači automatski i veću čistoću.
Kabina koja izgleda čisto ne mora zaista biti čista
Tierno upozorava da izbor prve ili krajnje kabine nije garancija da ćete izbeći mikroorganizme. Činjenica da određenu kabinu koristi manje ljudi ne znači nužno da je ona higijenski bezbednija.
Poseban problem predstavljaju mikroorganizmi kojima je potrebna veoma mala količina da bi izazvali infekciju. Kao primer se navodi norovirus. Zbog toga izgled kabine ne može biti jedini kriterijum pri proceni njene čistoće.
"Samo zato što kabina izgleda čisto ne znači da jeste", upozorava Tierno. Isto tako, ni izbor prve kabine nije tako jednostavno rešenje kako se na prvi pogled čini.
Muškarci i žene ipak nemaju potpuno iste navike
Jedna anketa koju je sprovela New York Magazine pokazala je da većina i muškaraca i žena preferira srednju kabinu, ali postoje određene razlike.
Kod muškaraca se primećuje sklonost ka opciji koja je bliže vratima, dok žene češće biraju onu koja je najudaljenija. Razlike se, između ostalog, mogu povezati i sa činjenicom da kabine i pisoari u nizu nisu uvek potpuno identični.
Kako se najbolje zaštititi u javnom toaletu?
Prema Tienrovom pristupu, mnogo je važnije voditi računa o higijeni ruku nego pokušavati da pronađete "savršeno čistu" kabinu.
On sa sobom nosi sopstvene vlažne maramice. Nakon korišćenja toaleta pere ruke na lavabou, a zatim ih briše papirom. Tim istim papirom zatvara slavinu kako ponovo ne bi dodirivao površinu koju je upravo oprao.
Nakon toga koristi papir i za otvaranje vrata, a zatim ga baca napolju, idealno u kantu za otpatke.
Poenta je jasna: izbor kabine može zavisiti od navika drugih ljudi, ali nijedna kabina ne može biti proglašena potpuno čistom samo na osnovu njenog položaja u toaletu. Zbog toga je pravilna higijena ruku jedan od najvažnijih načina da smanjite kontakt sa mikroorganizmima u javnom toaletu.
(The Healthy)
