Svaki dan jedan do dva Starlink satelita padaju nazad ka Zemlji i sagorevaju u atmosferi.
Sagorevanje satelita potencijalno ima posledice na hemijski sastav atmosfere.
Prema podacima koje je objavio penzionisani harvardski astrofizičar Džonatan Mekdauel, svakog dana jedan do dva Starlink satelita padaju nazad ka Zemlji i sagorevaju u atmosferi.
Njegov sajt Jonathan’s Space Report smatra se najpouzdanijim izvorom o svemirskim letelicama koje ulaze i izlaze iz orbite, a novi podaci ukazuju da bi uskoro broj povrataka mogao porasti i na pet satelita dnevno.
Trenutno se oko Zemlje nalazi više od 8.000 Starlink satelita, koje u orbitu šalje kompanija SpaceX, a plan je da njihov broj poraste na desetine hiljada u narednim godinama. Uz Starlink, sopstvene mreže razvijaju i Amazon (Kuiper), Kina i druge zemlje.
Sve više Starlink satelita sagoreva u atmosferi
Mekdauel procenjuje da će, kada sve te konstelacije budu u punom pogonu, u niskoj Zemljinoj orbiti kružiti i do 50.000 satelita, sa prosečnim vekom trajanja od pet godina.
Ovakva učestalost povratka letelica povećava rizik od Kesslerovog sindroma: scenarija u kome sudari između objekata u orbiti stvaraju lančanu reakciju svemirskog otpada, koji zatim izaziva nove sudare.
Uticaj solarne aktivnosti i sagorevanja satelita
Visoka solarna aktivnost dodatno komplikuje situaciju. Kada Sunce izazove jače geomagnetne oluje, gornji slojevi Zemljine atmosfere se zagrevaju i "naduvavaju", povećavajući aerodinamički otpor za satelite u niskoj orbiti. To dovodi do usporavanja i gubitka visine, pa sateliti prerano ulaze u gustu atmosferu i sagorevaju. Upravo se to dogodilo 2022. godine, kada je solarno izbacivanje čestica uništilo 40 novih Starlink satelita.
Osim Sunca, uzrok pada može biti i tehnički kvar. Na primer, u julu 2024. godine Falcon 9 raketa nije uspela da pravilno postavi 20 satelita, pa su svi osim dva sagoreli u atmosferi već prvog dana.
Moguće posledice po Zemljinu atmosferu
Iako većina satelita sagori potpuno pre nego što dođe do tla, naučnici upozoravaju da njihov materijal ostavlja tragove u višim slojevima atmosfere. Istraživanje američke agencije NOAA iz 2023. pokazalo je da stratosfera sadrži iznenađujuće velike količine metala poput niobijuma, hafnijuma, litijuma i aluminijuma, koji potiču od satelita i raketnih delova, prenosi ErthSky.
Ove čestice mogu da apsorbuju i reflektuju Sunčevo zračenje, ali i da deluju kao katalizatori u reakcijama koje uništavaju ozonski sloj. Naučnici još ne znaju u kojoj meri to utiče na klimu i hemijski sastav atmosfere, ali se već smatra da sagorevanje satelita može imati merljive efekte na Zemljin vazdušni omotač.
U narednim godinama, kako broj satelita nastavi da raste, pitanje održivosti svemirskog saobraćaja i njegovih posledica na našu planetu postaće jedno od ključnih tema za naučnike i regulatorne agencije širom sveta.
