Mokrenje u vodene ekosisteme ima potencijalno negativan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi.
Takođe, urin, sastavljen uglavnom od vode može uticati na koralne grebene i jezera.
Odmor na moru, reci ili jezeru mnogima znači uživanje u suncu, talasima i prirodi. Ipak, problem nastaje kada bešika ne želi da čeka, a toaleti na plaži nisu dostupni. Mnogi tada biraju da obave nuždu direktno u vodi, ne razmišljajući o mogućim posledicama.
Iako se na prvi pogled čini bezopasno, naučnici objašnjavaju kako urin zapravo utiče na prirodu i na samog čoveka. Od reakcije sa vodenim ekosistemom do potencijalnih zdravstvenih rizika, ono što deluje bezazleno može imati više efekata nego što mislite.
Urin čoveka u 95% čini voda, dok je sadržaj otpadnih materija vrlo mali, pa se lako razblažuje u moru ili okeanu. Prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD, zapremina okeanske vode na Zemlji iznosi 1,335 milijardi kubnih kilometara. Zbog toga, prema podacima Američkog hemijskog društva, samom okeanu urin ne šteti, jer je koncentracija natrijuma i hlorida u njemu čak viša nego u ljudskom urinu.
Međutim, postoje mesta gde je obavljanje nužde zabranjeno - koralni grebeni, akvaparkovi i bazeni. Nitrati i fosfati u urinu mogu negativno uticati na korale, pa je bolje dvaput razmisliti pre nego što piškite u njihovoj blizini.
Slična situacija je i sa jezerima. Business Insider navodi da urin može izazvati cvetanje algi, što može dovesti do trovanja i uginuća ribe. Takođe, naučnici upozoravaju da treba izbegavati urniranje u bazenima. Hemikalije u urinu mogu negativno reagovati sa sredstvima koja se dodaju za održavanje čistoće vode, a u kombinaciji sa hlorom mogu izazvati bol i crvenilo očiju, kao i probleme sa disanjem.
Ovakva navika više šteti čoveku nego prirodi
Istraživanje kompanije Procter & Gamble pokazuje da 62% ljudi priznaje da mokri na plaži. Važno je znati da ovakva odluka više može štetiti samom čoveku nego prirodi.
Tokom mokrenja iz organizma se izbacuju bakterije koje zatim satima ostaju i nakupljaju se u mokrom kupaćem kostimu, što može izazvati infekciju. Takođe, urinarnim putem mogu ući bakterije iz same vode.
Posebno oprezni treba da budu ljudi sa oslabljenim imunitetom, skloni cistitisima ili uretritisima. Iako svako sam odlučuje da li može „po malo“ u more, okean ili jezero, važno je znati koje posledice takva odluka može imati.
(Radio Trek)
