Svetom su odjekivali pozivi na zatvaranje granica, stavljanje maski i socijalnu distancu, ali za to vreme veliki broj ljudi u Srbiji je pokazao da kada dođe prava kriza, i stranci umeju da budu bliži nego ikad.
U martu su i Srbija i svet uz jezu slušali kako nepoznati virus prilazi sve bliže i bliže našem kućnom pragu. U jednom trenutku u prodavnicama je ponestalo i sredstava za dezinfekciju. Za to vreme krojačice i domaćice širom Srbije počele su da šiju zaštitne maske od svega što im je došlo pod ruku - od vojnog platna do posteljine - i te maske su slale lekarima na prvoj linije borbe protiv virusa.
Mladi ljudi širom zemlje uključili su se u pomoć kao volonteri, a društvenim mrežama su nicale grupe za pomoć sugrađanima u karantinu. Stranci su komšijama u izolaciji donosili hranu i lekove, čak i šetali pse. Narod je pokazao i neverovatan duh kada je za vreme policijskog časa aplaudirao lekarima, a mnogi su i posegli za instrumentima kako bi komšijama priredili koncert i bar malo ulepšali vreme neizvesnosti.
Pekare, prodavnice i poslastičarnice slale su besplatne obroke za lekare i medicinsko osoblje koje je padalo s nogu u pokušaju da pomogne obolelima.
Lekari i zdravstveni radnici zaslužuju poseban odeljak za zahvalnost jer za njih ova bitka nikada nije prestala. Znali su ljudi da zapamte, ali i da se zahvale herojima u belim mantilima i teškim skafanderima.
Kada je doktor Lazić umro od korona virusa, Nišlije su mu skandirale, puštale omiljenu muziku i ovekovečile ga muralom i legendom.
Zahvalnost zdravstvenim radnicima je zaslužila toliko mnogo stranica da je najmanje što možemo da uradimo da im posvetimo čitav jedan tekst.
Bezbroj je primera običnih ljudi koji su pravili vizire i čak i bolesni nudili pomoć drugim obolelima, ali ne smemo zaboraviti ni sve one građane koji su radili svoj posao u teškim uslovima: apotekare, kasirke, magacionere, učitelje i sve one koji su dali svoj doprinos u situaciji od koje i dalje drhti ceo svet.
Naravno, pandemija je pojačala sve ljudske osobine - i one najlepše, ali i one najružnije. Tako su neki donirali hranu, dok su je drugi grabili, neki šili maske, dok su drugi odbijali da ih nose, a neki delili svoje vreme, dok su drugi delili teorije zavere. Povećane su muke, a sa njima i podele među ljudima, ali ako su nas nečemu talasi korone naučili, to je da samo zajedništvom i poštovanjem možemo bezbedno da preguramo sve oluje i sve one talase problema, što zdravstvenih, što ekonomskih, koji dolaze.
