Pravilno prepoznavanje gljiva je ključno, jer razlike često prepoznaju samo iskusni berači.
Smrčak je najcenjenija prolećna gljiva, ali ima opasnog dvojnika hrčka, koji može izazvati teško trovanje.
Mnogi ljubitelji prirode u Srbiji branje pečuraka vezuju za jesen, ali sezona zapravo počinje mnogo ranije. Već na samom prelazu između zime i proleća, čim se sneg povuče i temperature blago porastu, prve gljive pojavljuju se u šumama širom zemlje.
U nižim i vlažnim predelima, ali i na planinama poput Tare, Zlatibora i Kopaonika, iskusni berači već obilaze svoje terene. Međutim, stručnjaci upozoravaju da rana sezona gljiva krije ozbiljne opasnosti. Jedna od najcenjenijih prolećnih gljiva, smrčak, ima opasnog dvojnika koji može izazvati teško trovanje.
Prvi vesnici proleća u šumama Srbije
U ovom periodu pojavljuju se brojne sitnije vrste koje najčešće promaknu neiskusnom oku. Na trulim šišarkama smrče može se pronaći smrčeva šišarka (Strobilurus esculentus), mala jestiva gljiva koja se najčešće koristi kao dodatak supama.
U vlažnim šumama često se može videti i crvena peharčica (Sarcoscypha coccinea), kod nas poznata i kao babino uvo.
Njena jarko crvena boja čini je jednom od najfotogeničnijih gljiva ranog proleća. Iako je jestiva nakon dužeg kuvanja, kulinarska vrednost joj je mala pa je mnogi berači ostavljaju u prirodi.
Najcenjenija prolećna gljiva i njen opasni dvojnik
Pravi trofej svakog berača u ovom periodu je smrčak (Morchella). Ova gljiva spada među najtraženije delikatese na svetu, a na međunarodnom tržištu dostiže visoke cene, posebno kada se suši.
Smrčci se najčešće pronalaze u priobalnim listopadnim šumama, ispod vrba, topola i osika. Njihov klobuk prepoznatljiv je po strukturi koja podseća na pčelinje saće. Problem nastaje jer na istim staništima raste i rani hrčak (Gyromitra esculenta), otrovna gljiva koja na prvi pogled može zbuniti neiskusne berače.
Razlika je ipak jasna onima koji znaju gde da gledaju. Smrčak ima pravilna udubljenja nalik saću i potpuno je šupalj iznutra – od dna drške do vrha klobuka. Hrčak, s druge strane, ima nepravilno naboran klobuk koji podseća na ljudski mozak, a unutrašnjost mu je ispunjena mesnatim pregradama. Hrčak sadrži toksin giromitrin. Trovanje može izazvati ozbiljna oštećenja jetre i nervnog sistema.
Zlatno pravilo prolećnog gljivarenja
Stručnjaci podsećaju na jedno osnovno pravilo: čak i jestive prolećne gljive moraju se temeljno termički obraditi.
Smrčci se smatraju uslovno jestivim, što znači da se nikada ne jedu sirovi. Pre konzumacije potrebno ih je kuvati ili pržiti najmanje 15 do 20 minuta kako bi se neutralisali prirodni toksini. Zato mikolozi savetuju da se u branje gljiva nikada ne ide bez dobrog poznavanja vrsta ili konsultacije sa stručnjacima – jer u šumi jedna mala greška može imati ozbiljne posledice.
