Kondenzacija na staklima nastaje u uslovima visoke unutrašnje vlažnosti i loše cirkulacije vazduha.
Idealna vlažnost vazduha za prijatan boravak je između 30% i 60%, čime se sprečava suvišak vlage.
Zimi mnogi primete kapljice i maglu na unutrašnjoj strani prozora i odmah pomisle da nešto nije u redu. I nisu potpuno u zabludi – u većini slučajeva prozori samo otkrivaju problem koji nastaje zbog previše vlage u vazduhu i loše cirkulacije toplog vazduha.
Razlika između hladnog stakla i toplog vazduha u stanu često dovodi do kondenzacije, ali rešenje je jednostavno. Pravilno provetravanje, kontrola vlage i oslobođeni radijatori mogu za nekoliko dana potpuno promeniti situaciju i sprečiti da staklo i dalje "plače".
Zašto se prozori magle baš zimi
Moderni prozori napravljeni su da dobro dihtuju: čuvaju toplotu, stišavaju buku i ne propuštaju promaju. Upravo ta prednost često otkriva problem koji ranije nismo primećivali - para od kuvanja, tuširanja, sušenja veša i samog disanja ostaje "zarobljena" u prostoru. Zimi je razlika između toplog vazduha u sobi i hladne površine stakla veća, pa je rošenje vidljivije, ponekad doslovno u mlazovima niz okvir.
U osnovi je reč o fizici: tačka rosišta je trenutak kada se vodena para iz vazduha kondenzuje u kapljice. Kondenzacija na unutrašnjoj strani prozora javlja se kada se površina stakla ohladi ispod te tačke. Što je relativna vlažnost veća, to brže dolazi do kondenzacije
Idealna vlažnost vazduha kreće se između 30 i 60%
Za prijatan boravak u stanu, idealna relativna vlažnost vazduha kreće se između 30 i 60% (mnogo stručnjaka cilja 30–50%).
Kada je vlaga duže iznad 60%, kondenzacija je gotovo neizbežna, a hladniji uglovi i mesta iza nameštaja počinju skupljati vlagu. Posebno su osetljive spavaće sobe, gde su vrata duže zatvorena, i kuhinje, gde para nastaje brzo i intenzivno.
Koliko vlaga zapravo nastaje u domu?
Procene pokazuju da prosečno domaćinstvo dnevno u prostor unese oko 12 litara vlage običnim aktivnostima. Ako se veš suši u stanu, količina može premašiti 20 litara dnevno. Najčešći izvori su:
- Sušenje veša u prostoru – oko 5,1 litar
- Kuvanje i kuvalo za vodu – oko 3,4 litra
- Kupanje ili tuširanje – oko 1,1 litar
- Disanje (npr. dve osobe tokom 16 sati) – oko 1,7 litara
Često problem nije u staklu, već u lošoj cirkulaciji toplog vazduha.
Pet jednostavnih koraka za smanjenje kondenzacije
Stručnjaci preporučuju pet jednostavnih koraka za smanjenje kondenzacije:
- Kratko i intenzivno provetravanje – otvorite prozor na 5–10 minuta, 2–3 puta dnevno, idealno ujutro.
- Dotok svežeg vazduha – povremeno otvorite vrata ili provetrite više prostorija odjednom.
- Odvlaživač vazduha – posebno u malim sobama i kupatilima bez prozora.
- Pravilno korišćenje nape i ventilatora – uključite ih pri kuvanju i tuširanju i ostavite da rade još 20–30 minuta nakon završetka.
- Stabilna temperatura i slobodan radijator – uklonite zavese i prepreke s klupčice kako bi vazduh mogao da kruži.
Znaci dugotrajne loše cirkulacije vazduha
Problemi sa vlagom postaju ozbiljniji kada se uz kapljice pojave tamni ili zelenkasti tragovi u uglovima i oko okvira prozora. To obično znači da je vlaga dugotrajna, a loša cirkulacija vazduha stvara uslove za stalni problem.
WHO upozorava da vlažne i površine pune plesni povećavaju rizik od respiratornih problema, alergija i astme, i do oko 75%.
Trendovi u Evropi pokazuju da se problem sve češće javlja – prema indikatoru EU-SILC, udeo ljudi koji žive u stanovima s vlagom porastao je sa 12,7% (2019.) na 15,5% (2023.).
Na kraju, suvo staklo nije stvar sreće, već navike. Pravilno provetravanje, kontrola relativne vlage i oslobođeni radijatori obično donose najveću razliku.
(Životni Vodič Radomir)
