Harvardska studija identifikovala je šest ključnih navika za srećan i zdrav život u starosti.
Sreća se uči kao veština kroz male, ali dosledne poteze, a ovaj proces prosečno traje 66 dana.
Cilj većine ljudi je da žive dug i srećan život, a nauka nam sve više otkriva kako to postići. Prema Arturu Bruksu, profesoru na Harvard Kennedy School i Harvard Business School u Bostonu, postoji nekoliko ključnih navika koje srećni i zdravi ljudi neguju kako stare.
U nedavnom gostovanju na podkastu FoundMyFitness, Bruks se pozvao na podatke iz Harvardske studije o razvoju odraslih – longitudinalne studije koja traje već 85 godina – a koja je identifikovala šest tipičnih navika ljudi koji s godinama postaju srećniji i zdraviji.
Uravnotežena i nutritivno bogata ishrana
Prve tri navike, kako kaže Bruks, "očigledne" su, ali temeljne.
Uravnotežena i nutritivno bogata ishrana podržava i fizičko i mentalno zdravlje, pri čemu stručnjaci sve više naglašavaju važnost unosa vlakana za zdravlje creva i mozga.
Vežbanje
Što se tiče vežbanja, Bruks napominje da preterivanje može imati suprotan efekat, upozoravajući da "zavisnici o vežbanju" rizikuju mehanička oštećenja tela, zbog čega je umerenost ključna.
Zavisnost
Treća navika odnosi se na supstance – najsrećniji ljudi su vrlo umereni, niko od njih nije bio zavisan, a oni koji jesu, prestali su.
"Doživotni pušači imaju sedam od deset šansi da umru od bolesti povezanih sa pušenjem, a to je nesrećan način za otići sa ovoga sveta", istakao je Bruks.
Celoživotno učenje
Jedna od često zanemarenih navika jeste celoživotno učenje. Prema stručnjaku, ljudi koji neprestano uče i ostaju radoznali imaju tendenciju da budu zdraviji i srećniji u starijoj dobi. To ne mora nužno značiti formalno obrazovanje, već se često odnosi na strastveno čitanje i opštu radoznalost o svetu oko sebe.
"To je ono što je zaista, zaista važno", rekao je u podkastu.
Druga navika koju mnogi previdi jeste razvijanje zrelih mehanizama za suočavanje sa problemima. Bruks ovaj koncept opisuje kao "tehniku za nošenje sa životnim izazovima" i naglašava da je to veština koju treba aktivno razvijati.
"Morate postati dobri u tome. Ako ne usavršite ovu veštinu, bićete loši kada se stvarni problemi pojave."
Svi srećni i zdravi ljudi imaju svoj način nošenja sa nedaćama i vrlo su vešti u tome, a neke od zdravih metoda uključuju terapiju, meditaciju, molitvu ili pisanje dnevnika.
Sreća je ljubav – i tačka
Poslednja, i možda najvažnija navika koju je studija identifikovala jeste negovanje snažnih i bliskih odnosa.
"Ljudi koji imaju najbolje živote, koji su srećni i zdravi kada ostarе, imaju čvrst brak i/ili bliska prijateljstva", rekao je Bruks.
Njegov zaključak je jednostavan i moćan: "To je to. Nema zamene za ljubav. Sreća je ljubav – i tačka."
Ova spoznaja se poklapa sa globalnim trendovima koji naglašavaju važnost zajedništva u borbi protiv epidemije usamljenosti, kroz društvene wellness aktivnosti i događaje koji prioritet stavljaju na ljudsku povezanost.
Veština koja se uči
Bruks, koji je početkom 2026. godine pokrenuo kolumnu "Potraga za srećom", tvrdi da sreća nije samo stvar slučajnosti, već veština koja se može naučiti. On je definiše kao nusprodukt tri "makronutrijenta": uživanja (zadovoljstvo kombinovano sa ljudima i sećanjima), zadovoljstva (nagrada koja dolazi nakon truda i borbe) i smisla (osećaj svrhe i koherentnosti u životu). Razvijanje ovih navika zahteva vreme i posvećenost, a studije pokazuju da je potrebno u proseku 66 dana da novo ponašanje postane automatsko, što sugeriše da je ključ u malim, ali doslednim koracima.
(Večernji)
