Na Antarktiku ga je impresionirala netaknuta priroda, ogromni ledeni bregovi i susreti sa kitovima i pingvinima, koji su potpuno prilagođeni surovim uslovima
Ekspedicija je počela iz Ušuaje, a tokom prelaska Drejkovog prolaza suočili su se sa izuzetno jakim vetrovima i teškim uslovima na moru
U aprilu 2025. godine jedan putnik Kameron Mofid završio je sedmogodišnje putovanje tokom kog je obišao svih 195 zemalja sveta. Ipak, kako kaže, i pored hiljada sati provedenih u avionima i brojnih viznih procedura, ostao mu je još jedan "važan cilj" – Antarktik.
Iako tehnički ne predstavlja državu, ovaj kontinent dugo nije bio deo njegovog plana. Razlog je, objašnjava, pre svega finansijske prirode.
- Čak i najosnovnije ture koštaju oko 10.000 dolara po osobi, bez uračunatih letova - naveo je, dodajući da mu je putovanje godinama bilo nedostižno.
Preokret se dogodio kada je njegov blizak prijatelj, poznati jutjuber, odlučio da organizuje odlazak na Antarktik. On ističe da je upravo tada uspeo da obezbedi saradnju sa ekspedicionom kompanijom i priključi se timu.
Putovanje je započelo u Ušuaji, najjužnijem gradu na svetu, odakle su zajedno sa još oko 130 putnika krenuli brodom ka Drejkovom prolazu, poznatom po izuzetno teškim vremenskim uslovima.
Prizori koji su ga ostavili bez daha
Tokom plovidbe, kako prepričava, suočio se sa snažnim vetrovima. U jednom trenutku pokušao je da izađe na palubu, ali su ga udari vetra, koji su dostizali brzinu i do 145 kilometara na sat, "doslovno odbacili nazad kroz vrata".
Nakon tri dana teške plovidbe, more se smirilo, a na horizontu su se pojavili prvi glečeri. Tada je, kako kaže, shvatio da su stigli na cilj – Antarktik.
Opisujući prvi susret sa ovim kontinentom, naglašava da ga ništa od ranijih putovanja nije moglo pripremiti za takav prizor. Istakao je da su ga posebno impresionirali "beskrajni beli planinski lanci i ledeni bregovi veličine nebodera", kao i osećaj da okean nestaje "na ivici sveta".
Susret sa pingvinima i kitovima
Tokom boravka imali su priliku da kajacima istražuju područje među glečerima. Tom prilikom doživeo je i neočekivan susret sa kitovima. Isprva je, kaže, pomislio da u daljini vidi stenu, ali se ubrzo ispostavilo da je reč o životinji.
- Ono što sam mislio da je kamen, počelo je da se kreće – bio je to kit - rekao je, dodajući da su im se ubrzo pridružila još dva i da su plivali oko njihovih kajaka.
Već narednog dana vremenski uslovi su se drastično promenili. Snažna snežna oluja zahvatila je područje, ali su uprkos tome nastavili istraživanje i iskrcali se na jedno malo ostrvo. Tamo su zatekli koloniju pingvina, koji su, kako opisuje, delovali potpuno ravnodušno prema nevremenu. Naglasio je da su životinje "savršeno prilagođene uslovima koji su ljudima izuzetno teški“.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka dogodio se na kraju putovanja, kada su dobili priliku da kampuju na Antarktičkom poluostrvu. Ističe da na toj geografskoj širini tokom noći ne nastaje potpuni mrak.
- Čak i nakon zalaska sunca ostaje blago svetlo, dodatno osvetljeno punim mesecom - objasnio je.
Kako kaže, gotovo da nije spavao zbog kombinacije adrenalina i surovih uslova. Upravo tada, ležeći okružen glečerima i planinama, došao je do zaključka koji smatra ključnim. Poručio je da je tokom svih svojih putovanja naučio jednu važnu stvar – što više sveta čovek vidi, to više shvata koliko toga još ostaje neotkriveno.
(businessinsider.de)
