Ispovest Aleksandra Jovanovića koja se čita sa knedlom u grlu i suzama u očima: "Na srpskom sam tražio da mi pokažu gde je MOJ RODNI GRAD!"
Romani koje život piše, jači su od svakog slova koje je u stanju ljudski um da osmisli. To su najbolje osetili oni koji su usled stanja u državi tokom devedesetih godina, morali da napuste svoju porodicu, rodni grad u potrazi za boljim životom, ne znajući kada će ponovo moći da se vrate i zagrle svoje najmilije.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.