Drvene varjače su popularne u kuhinji jer ne grebu posuđe i ne otpuštaju štetne supstance kao plastika
Viralni trikovi sa iskuvavanjem u vreloj vodi pokazuju kako voda postaje mutna, ali stručnjaci kažu da to nije dokaz nečistoće – često su to prirodna ulja drveta
Drvene varjače nezaobilazan su deo gotovo svake kuhinje. Ne grebu posuđe, ne zagrevaju se poput metalnog pribora pa su prijatnije za korišćenje, a nema ni straha da će se na visokim temperaturama deformisati ili otpuštati neželjene supstance, kao što se može dogoditi kod nekih plastičnih proizvoda.
Međutim, kao i svaki kuhinjski pribor koji se često koristi, drvene varjače vremenom pokazuju znake trošenja. Na površini se mogu pojaviti sitne pukotine i ogrebotine u kojima se zadržavaju ostaci hrane i vlaga, a nakon godina korišćenja neretko poprime i neprijatne mirise. Budući da je drvo porozan materijal, upija masnoće i tečnosti pa se mnogi pitaju da li postaje idealno mesto za razmnožavanje bakterija.
Kako bi drvene varjače dugo trajale i ostale higijenske za korišćenje, potrebno ih je pravilno održavati.
Viralni trik koji kruži mrežama
Poslednjih godina društvenim mrežama se proširio viralan trik sa prelivanjem drvenih varjača kipućom vodom, kao i onaj gde se varjače i ostali drveni pribor iskuvavaju 15 do 20 minuta. Rezultati tih trikova kod mnogih su izazvali gađenje, ali i otvorili pitanje koliko zapravo znamo o nezi drvenog kuhinjskog pribora.
Naime, u objavljenim snimcima može se primetiti kako nakon nekoliko minuta voda, koja je u početku potpuno bistra, poprima mutnu žućkastu ili smeđu boju. Na površini se neretko pojavi i tanak masni film, dok se uz ivice posude mogu videti sitne čestice nalik talogu. Takvi prizori izazvali su brojne reakcije na društvenim mrežama, a mnogi korisnici priznali su da su ostali zgroženi onim što su videli.
U komentarima su se nizale poruke poput "Odmah bacam sve svoje varjače" i "Nakon ovoga više nikad neću koristiti drveni pribor", dok su pojedini kreatori tvrdili da tek tada postaje vidljivo koliko se masnoće i ostataka hrane može zadržati u drvetu.
Da li je zaista tako?
Stručnjaci ističu da prizor nije nužno dokaz da su kašike pune prljavštine ili bakterija. Tako je Džo Othbert iz kompanije ProCook za britanski portal Ideal Home naglasio da je pogrešno verovati kako su drveni kuhinjski alati manje higijenski od plastičnih i da ih zato treba čistiti na višim temperaturama. Prema njegovim rečima, kipuća voda može oštetiti drvo umesto da mu koristi.
Portal Better Homes & Gardens dodatno objašnjava da kipuća voda izvlači prirodna ulja iz drveta, zbog čega se ono s vremenom može isušiti, ispucati ili deformisati. Takođe se navodi da smeđa boja vode nije nužno dokaz velike količine prljavštine; deo boje može dolaziti upravo od ulja, tanina i drugih prirodnih sastojaka drveta.
Najviše jednom ili dva puta godišnje
Zanimljivo je da nisu svi stručnjaci potpuno protiv tog postupka. Allrecipes prenosi mišljenje majstora Brada Bernharta, koji smatra da povremeno iskuvavanje može ukloniti deo nakupljenih ostataka, ali upozorava da se to ne treba raditi često zbog mogućeg oštećenja drveta. Preporučuje najviše jednom ili dva puta godišnje i naknadno tretiranje mineralnim uljem.
Nikada ih ne prati u mašini za sudove
Kada je reč o redovnom održavanju drvenog pribora, stručnjaci se gotovo jednoglasno slažu oko jednog pravila: nikada ga ne treba prati u mašini za sudove.
Visoke temperature, jaka sredstva za pranje i dugotrajna izloženost vodi mogu izazvati pucanje, savijanje i isušivanje drveta. Kako piše britanski The Guardian, dizajner Kris Holand, čija kompanija proizvodi drveni nameštaj, upozorava da mašina "ispira zaštitna ulja iz drvenih vlakana", zbog čega drvo gubi otpornost i vremenom propada.
Drveni pribor može da traje do 20 godina
Sličan savet donosi i američki portal Martha Stewart. Stručnjakinja za obradu drveta En Andervud ističe da pravilno održavana drvena kašika može trajati između 15 i 20 godina, dok ona koja se redovno pere u mašini često potraje tek nekoliko meseci do godinu dana.
Umesto toga, pribor je najbolje oprati odmah nakon korišćenja toplom vodom i blagim deterdžentom, pa ga odmah obrisati suvom krpom. Dugotrajno namakanje takođe nije preporučljivo jer drvo upija vlagu, širi se i kasnije skuplja tokom sušenja, što može dovesti do pukotina.
(Jutarnji list)
