Narcizam je poremećaj ličnosti, a ne samo osobina preterane samoljubivosti.
Samo jedan do dva procenta ljudi zapravo ima narcistički poremećaj ličnosti.
Kad kažu narcis, ljudi obično opisuje osobu koja je izrazito usredsređena na sebe, nezdravo opsednuta sobom i gladna pažnje, divljenja i pohvala. Međutim, narcizam je zvanično okarakterisan kao poremećaj ličnosti i definiše ga kao sveprisutan obrazac grandioznosti i nedostatka empatije.
I dok možda brzo etiketirate bivše prijatelje ili rođake, ispostavlja se da samo jedan do dva procenta populacije u SAD ima narcistički poremećaj ličnosti. Pošto su osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti retke, dr Džulija Šo, nemačko-kanadski kriminalni psiholog, objasnila je najbolji način da ih prepoznate.
Ona je govorila o tome kako najbolje prepoznati pravog narcisa u stvarnom životu.
"Odjednom su svi 'narcisi'"
"Ljudi trenutno obožavaju ovaj izraz, zar ne? Narcis", pre nego što je otkrila da narcis može biti bilo ko, od roditelja, preko bivšeg partnera, pa čak i terapeuta. Narcizam je poremećaj ličnosti", objasnila je, dodajući da se može uočiti postavljanjem "određenih vrsta pitanja".
Međutim, psihološka istraživanja su vremenom svela ključna pitanja sa 20 na 15, da bi na kraju ostalo samo jedno, konačno pitanje, koje se naziva "jednostavna skala narcizma".
Pitanje koje neće želeti da izbegnu
"To je bukvalno samo pitanje: ‘Da li si narcis?’", rekla je.
Iako deluje kao očigledno pitanje koje bi narcis mogao da izbegne, dr Šo kaže da je zapravo iznenađujuće "korisno".
"Kako prepoznati narcisa? Pitajte ih", objasnila je. "Narcis bi verovatno odgovorio: ‘Da, ali ja sam bolji od većine ljudi. To je realna procena mene samog’, jer je to suština narcizma." To je ta preterana samouverenost, to uverenje da si sjajan i da si bolji nego što zaista jesi."
Ipak, dr Šo je upozorila da je ovaj izraz ušao u svakodnevni govor i pozvala sve da budu "izuzetno oprezni" pri njegovoj upotrebi, jer "umanjuje vrednost termina kao što je narcis u kontekstima gde je to važno, na primer u kriminalnom kontekstu".
Dodala je: "Nije korisno kada ste samo ljuti na nekoga u stvarnom životu, u svakodnevnim situacijama. Zato mislim da moramo biti veoma oprezni da ne koristimo ovu terapijsku terminologiju na tako ležeran, previše samouveren i netačan način, jer to oduzima značaj kontekstima gde je zaista bitno."
